Школски гласник

Бр. 6,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 100.

Устројство среских учитељских зборова оснива се иа школском закону који исто тако одређује и месне учитељске зборове, те је сасвим природио да месни учитељски зборови буду иодручни органи среских зборова, а као такови дужни су да сваку радњу за скупштину среског збора приуготове, како би сигурно од користи биле. Из овога следи, да би радње за среске скупштине требало у будуће додељивати не појединим учитељима, већ појединим месним учитељским зборовима. У којој општини нема месног учитељског збора, него само једна или две учитељске снаге, да се за овај предмет прикључе учит. збору најближе општине, а измена мпсли може се и без материјалних жртава и писмено извршити. Месни учит. збор додељену му радњу у првој седници својој издаје на израду једном од чланова, који се за то пријави или који на реду буде. Исти израђује примљену радњу до одређеног му рока и подноси је збору на критпку, којп је евентуално и исправити може Оваку прокритиковану радњу подноси месни збор председништву среског учит. збора као своју, назначивши пли писца или ма којег од осталих чланова за референта радње. Овим би се четвороструки успех постигао. Дошли би без сумње до много бољих и сигурнијих радова; цео месни учитељски збор дакле 4—12 и више чланова — били би потпуно епремни и до ситница посвећени у обрађепој теми, те би и интересовање за рад и критика била много живља, свестранија; постигли би идеалну чисто објективну критику, јер је радња целог месног у.чит. збора, а не појединца, а референт радње не мора бити и писац њезин; и напослетку тиме би се прокрчио пут да се лакше удовољи наредбама надлежних власти о држању методичких конференција. Још важније питање је: шта да се ради на скупштинама среских учит. зборова? Из напред изложенога видели смо да скоро сваком практичном радњом — било писмене пли усмено са децом приказана — промашимо циљ, а уз то немајући при руци ни најпотребнија учила за наставу, остављамо празнину у раду. С тога би на овим зборским седницама важно и корисно било расправљати разна педагошка питања из спољашњег и унутрашњег жпвота школског; о положају и односу учитеља према разним удружењима и властима и задатак ње-

гов као члана тих удружења; о дотацији учитељској; о разнпм наставним предметима са чисто дидактичке стране, износећи услове добре и практичне наставе. Код нас на пр. још није јасно обележен делокруг месног школског управитеља, а без сумње сви смо уверени да је то доста важно питање и извор многих несугласица између учитеља и шк. управитеља. Предлажем да се у будуће седнице среског учитељског збора само једаниут годишње одржавају на пр. у јесен, а место пролетњих седница да се умоли Шк. Савет, да о великом школском одмору уз вежбаонице српских учитељских и учитељичких школа отвори течајеве за даље образовање учитеља-ца, где би се нарочито практнчна обрада појединих предмета, а уз подесна учила, приказивала и учитељи вежбали. Као што се учитељ при ирактичној обради које лекције мора спустити на ступањ развитка дечпјег мпшљења и према томе одмеравати сваки даљи чин свој; исто тако морамо при практичној обради п саму децу тражити у њиховом свакодневном кругу, у школи, где су сви на окупу не одвајајући прве од најбољих и са њима вештачити се. За све то.пак једино нам вежбаонице могу послужити. Тим начином би се угладиле и оне несугласпце у методици пзмеђу учитеља старе и нове школе, постигла би се једнообразност у настави, што је од велике важности нарочито за оне школе где учитељ не прати разред. За све ово леппм примером нам служе државни течајеви за даље образовање учитеља, јер наставници учитељских школа и вежбаоница дужни су у првом реду, да поред велике стручне књижнице и многих педагошких лпстова, који лм на расположењу стоје, прате развитак и напредак свих педагошких дисциплина и у свему томе и учитељство да образују. Изнео сам ове предлоге са намерОм да, учествујући у дебати већ покренутог питања о успешности рада учитељских зборова, дам повода и осталпм друговима да и они овгш пачином (не путем политичких гласила) у изложеним погледима изнесу своја мишлења и искуства, те да се од свега одабере само оно што је добро, корисно и остварљиво, јер морамо признати да би рад учитељских зборова могао бити боље организован, те би и резултат свога рада видније показао. Арк. Милетић, учитељ.