Школски гласник
Стр. 101.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Бр. 6.
24. § и награда за појање. На основу наведеног §-а, ако вероисповедни учитељ на основу XXXVIII. зак. чл. из 1868. г. трећа алинеја 141. §-а врши и канторске дужности, те ако му је учитељска плата мања од 1000 круна, издржавалац школе има права са канторском платом да допуни досадањи минимум, које ће се као чисто учитељска рачунатн а вишак преко 1000 круна остаје учитељу као награда за појање, која му сб не може рачупати у нови минимум нити у повишицу. Ми српски учитељи поннјвнше немамо никакве награде за појање — и ако смо појци, ако нас и 100 на броју има! — већ нам се досадања сва плата рачунала као учитељска па ма и већа била од досадањег минимума; али према наређењу 24. §-а ако смо појци |кап1оп) држига, да се неће моћи ни нама вишак преко 1000 круна рачунати у новп учитељски минимум или евеитуално повишицу, већ ће пам оотати као паграда за појање, а издржавалац школе сходно пропису наведеног §-а, дужан ће бити мањак до новог мишшума или нове повпшице наплатити. У 2. броју „Шк. Гл." од ове године г. Мл. Ђ. навађа, како један учитељ ужива у име плате од црквене општине 1785 К ако је исти уједно н иојац а нема награде, 785 круна ће му остати као канторска награда а школарина од 75 К, досадањн минимум од 1000 К и доплатци од 500 К, свега 1575 К остаје му као чисто учитељска плата. Ако му према годинама службовања буде припадало 2000 круна, треба да у име допуне плате добије исти учитељ још 425 К. Ако се том мером буде католичким учитељима мерило, нећемо валда нп ми изузетак бити?! 24. § нове дотационе уредбе, држим да ће највише посла имати с оним српским вероисповедним учитељима, који имају већу од данашњег минимума, јер ће наше општине и власти на своју руку тумачити наређ"ење нстог §-а. Пошто се приближује одржање наших учитељских зборова, треба да се поведе реч на сваком збору и о том §-у, те да се упозоре наше власти да смо будни и ми учитељи; да нам својим наредбама прнликом уређења плате по новом закону не дају повода на трзавнце у општпнама а евентуално и на призиве државној власти^.
Најбоље би било, да наша највиша власт наредбеним путем регулише то појачко питање, јер ако то не учини наступнће преднаведено, а то није право да једни добију 700—800 К а други можда 30—40 К, евентуално и 3—4 К као награду за појање, јер им вшпе не претиче од данашњег минимума, а они који имају само минимум да не добију нпшта, већ да и надаље чекају паграду за појање на небеси после смрти на шест недеља! Ја држим, да ће 24. § приморати нашу власт, да уреди питање појачке награде, јер рецимо на пример, да нма у једној општини 4—5 учитеља којима је основна плата 1400 до 1500 К у таким општинама или. ће учитеље ослободити од појања или ће сваком учитељу вишак преко 1000 К морати даватн као награду за појање а то би изнашало годишње 1600—2000 К. Ако тај случај буде наступио, тврдо сам уверен, да ће отићи воља нашим властима а и општинама, да и онда присиљавају учитеље на појачку дужност ако их и 100 има на броју у једпој општини, да сви буду капкш, јер би то скупо нојање било! Крилатић.
ТУ1АЧЕБЕ 16. §. НОБОГ ДРЖ, ЗАКОНА. о беривима општ. и вераисп. учитеља. 16. §. „Онај учитељ, који сада ужива у име плате и квинквенала више но колико би му на основу овог закона припадало, добијаће разлику н надаље као лични доплатак. Код оваког учитеља не може се снизити ни држ. припомоћ, а ни стечена плата". На пр.: Један учитељ има, кад овај закои ступи у живот, 2600 круна основне плате и 500 круна квинквенала, но пошто има само 20 година службе, то ће он по овом закону бити уврштен у 3. степен II. плаћевног разреда са платом од 2000 круна, алн остали 1100 круна вишка уживаће и надаље као лични доплатак и у том случају ако је квинквенале добпјао као државну припомоћ. Дакле већ једном од државе оспгурана прппомоћ или од издржаваоца школе, већ једном осигурана плата, не може се одузети од учитеља. Или на пр. неко има 11 урачунљивих год. службовања, основна му је плата 1400 К, а квинквенали 400 К. Биће уврштен у 2. степен III. плаћевног разреда са платом од 1600 К. Разлику од 200 К и надаље ће уживати, док не дође у 1. степен III. плаћевног разреда. Трећн одсек 16. §. гласи: