Школски гласник
Бр. 6.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Стр. 102.
„Исто тако добија као лични доплатак разлику (вишак) и онај учитељ, чија би плата и квинквенали на основу XXVII. зак. чл. 1907. била већа, но плата која му припада по овом закону". Дакле учитељу који сада већ служи не може бити плата никад мања но колико му је осигурао XXVII. законски чланак из 1907. године. На ту основну плату (1000, 1100, 1200 круна) и на пхест квинквенала (1. 200 К; 2. 200 К; 3. 100 К; 4. 100 К; 5. 200 К; 6. 200 К) има право и онда, кад услед недовољне оцене не би био промакнут у виши плаћевни разред. А то значи Да учитељи које затече нов закон и у најгорем случају бар толико плате морају имати колико је осигурао XXVII. зак. чл. 1907. године. Лични доплатак само у том случају престаје, кад постигне овим законом прописану плату или ако је добио рекоппензације за године службовања проведене пре 1. окт. 1893. године. Станарина по новом закону. Сва су места подељена у 7 разреда. У I. разреду су Будимпешта и Река са 600 круна. У II. разреду су Сегеднн и Темишвар са 540 круна. У III. разреду су Арад, Сомбор и Нови Сад са 480 круна. У IV. разреду су Велики Бечкерек и Суботица са 420 круна. У V. разреду су Баја, Панчево, Срп. Вел. Сентмиклуш и Вршац са 360 круна. У VI. разреду су Мохач, Вел,. Кикинда, Ст. Бечеј, Срп. Ковин, Турски Бечеј и Сента са 240 круна. Сва остала места су у VII. разреду са станарином од 240 круна.
Плаћевни
Годишња
Станарина у
местима
ппата
I.
И.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
разред
степен
р а з р е д а
к
Р У
н
а
Почетна плата
1200
III.
3. 2. 1.
1400 1600 1800
II.
3. 2. 1.
2000 2200 2400
650
540
480
420
360
300
240
I.
3. 2. 1.
2600 2900 3200
ДБЕ НАРЕДБЕ ЗА УЧИТЕЉЕ И ШКОЛСКУ ДЕЦУ. I. II. одсек бачке конзисторије издаоје ову наредбу: „Поводом компетентних пријава, да су учитељи као црквени појци, више пута отпојавши у цркви, што је на њих спадало, богослужење напуштали, позива се подручно учитељство да своје црквене дужности најтачније врши и св. цркву најуредније посећује, а особито да пре завршених св. богослужења из цркве не излази, те да својим добрим примером у цркви припомогне дизању побожности у народу. Оне пак који би ту дужност немарно или пак на уштрб религиозног чувства верних вршили, нека месни школски одбори овој власти пријаве. 0 том се овпм дописом обавештавају подручни месни школски одбори с тим, да исти допис и подручноме учитељству даду на прочитање и ради потписа на полеђини за знак, да су о том обавештени". Ова наредба са малом изнимком вређа сво учитељство. Оне који не врше неку дужност како треба, треба директно позвати да то чпне, а не због неколицине или појединаца овако говорити целом учитељству. С друге стране ова наредба није имала у впду какви случајеви и потребе могу наступити код појединих учитеља, у којим случајевима она не би могла имати никаква дејства. Изгледа, да се од неког времена систематски настојн, да се што већма стежу учитељи с црквеним и појачким дужностима, то се не може никако друкчије тумачити него као реванш за онај покрет учитељски, који је извојевао одлуку последњег срп. народног сабора, којом се ослобађају од појачке дужности. Ствар не треба доводити до оне тачке, која ће постати несносна и неиздржљива и изазвати јаке непотребне трзавице. Кад се народ не може да дисциплинира, ни анимира да иде у цркву како треба, не треба у недостатку тога тражити регреса на учитељима, те због појединих случајева издавати наредбе које могу допринети то, да се пољуља савесно службовање у оних који су били исправни. II. Вис. кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе вис. отписом од 4. фебруара о. г. бр. 8651. доставља своју вис. наредбу под