Школски гласник

Стр. 103.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

бр. 26.303 у предмету забране суделовања дечјега у укопима у непогодно време и у време заразе. 0 том се обавештавају подручни месни школски одбори и путем ових учитељство, с тим, да кад је непогодно време, а особито зими или кад владају заразе, пе допусте деци суделовање о укопима.

Школа о настава. Недостатак учитеља. У Хрватској има котарева, где је проценат аналфабета готово 80. То су већином крајеви, где Срби живе, у компактним масама. Но ни стање чисто хрватских котарева није много ружичастије и у њих се нађе котарева са 67 до 75% аналфабета. Кад би се хтело колпко-толико доскочитп сузбијању аналфабетнзма, морало би се подићи 1000 нових школа. А ако би хтели, да сва способна деца иду у школу, онда би требали 1800 нових школа. Сад се обично диже годишње 17 или 18 школа, па ако би се тако наставило, не бисмо ни за стотину годана били онде, где су данас нпр. Чеси. Поред тако грозне слике долази и друга, а то је помањкање учитељства. Већ данас има преко 100 празних школа. Учитељи већином одлазе у Босну, где су плате боље, а многи се одају и другим службама. У Загребу је чак један изнајмио себи фијакер. Мизерна плата а уз то политичке шикане терају учитеље, те листом беже и напуштају службу. Влада је, не хотећи увидети ова два главна узрока: слабу плату и политичке прогоне, тражила тобоже лек тој несташици. И како га је нашла? Да није жалосно, вас би спопао Омирски смех. Она је једноставно одлучила да подигне више учитељских школа н сад ужива у својој мудрости. Као да и они, који сврше, неће такођер одлазити, иего ће живети од ваздуха и дрхтати пред котарским предстојницима. Са како мало обзира поступа се према овим патницима, ево вам примера: Законом је одређено, да један учитељ није дужан обучавати више од 80 деце. Но тај је закон ту, да се не врши. Трпају они сиротом учитељу и по 130 и више у школу. Тада му је тобоже концесија, што држи полудневну обуку, као да је то нешто лакше, а не рачунају, да

онда губи и онај четвртак, кад је био слободан. Осим тога недеља до подне црква па опетовница (продужна), никад мира! Круна свему била је прошла година. Да сузбије аналфабетизам, комесар издаје наредбу, да су учитељи дужнп кроз чегсири зимска месеца (новембар-фебруар) држати после редовне школске обуке аналфабетски курз и то најмање < 9 сати недељно. Ту је још прописана сва сила знања, шта морају оваки полазници стећи. Одређено је, да се такви сати награђују са К 1-50. Но то беше само одредба. Сироти учитељи мучили се и радили, седелн још дневно по два сата у вече, али новаца још не добише. Негде им опћине вотнрале као од „хеца" 100 К, а негде и ништа. Одредба, да добију за та четири месеца оне злехуде награде, остала је опет само на хартији и учитељи су сад још учвршћенпји у одлуцн, да чим пре наступе своју тужну сеобу тамо, где ће их боље п праведнпје сусретатп. Како видите, на све стране мизерија, а лек ће бити једино, ако властодршци почну рачунати са вољом народном. Не буду ли се на то освртали, него експериментовали по оном глупом меморандуму, онда овакав начин може да има последица, које се са мало предусретљивости дају избећи. „Бранин."

Учотељство. Учитељске мировине. У Пруској је регулисана учнтељска мировина закопом од 1885. г. и од 26. марта 1890. г. према обрасцу мировине осталих државних чиновника. После десетогодншње службе. учнтељи и учнтељице имају право на мпровпну у размеру 1б / 40 укупне плате, а за сваку даљу годину ^ плате. Највиша скала пензије износи «/ 60 укупне постигнуте плате. Од укупне мировинске своте, 600 марака издаје државна благајна, а што је више од тога исплаћује дотични издржавалац школе. У Саксонској може бити свота мировине од 33у 2 до 80% од укупне плате постигнуте последње године службе, а не сме бити мање од 360 марака. При принудном умировљењу учитељ добија једном за свагда отш.тету у размеру од 1000 м. Учитељске удовице добивају мировину у размеру Ј / б мужевљеве плате од последње године или г / 5 заслужене миро-