Школски гласник

Бр. 6,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 104.

вине. На свако дете даје се постигнуте плате; сирочадима се даје у 1() плате очеве до 18. године живота. У Баварској рачуна се учитељима мировина од прве године службе. Иза 10 година чини 70%, за 20 година 80%> за 30 год. 90% а за 40 год. 100% од плате. У сваком случају минимална пензија коју учитељ прима из окружне помоћне благајне износи 514 марака годиихње.. Ова свота допуњава се из државних средстава и из других извора за издржавање школе. Удовице добивају до 380 марака, но уз то се обично даје додатак из државне благајнице. У Аустрији зависи пензија од година службовања и висине плате. Ако учитељ у време умировљења није навршио 10 година службе, тада добије своту у име намире једном за свагда а у размеру годишње или полугодишње плате. После 10 година добива мировину у з од постигнуте плате, у Ческој 34%, а У Галицији у 4 плате. После 15 год. службе пензија износи у 8 плате, а за сваких даљих пет година службе додаје се још % плате; удовице добпвају пензију у размеру Уз плате, а сирочад, свако у б плате очсве све до 20 год. живота. У Италији се издаје пензија из посебне мировинске благајнице. У ту благајницу плаћају општине годишње 5% од минимума учитељске плате, а учитељн и учитељице уплаћују 4% од своје плате. Општине које плаћају мировину учитељима из својих средстава не плаћају тај проценат у мировинску благајницу. По податцима из 1895. мировинска благајница имала је 65.495.344 лире, издалаје у име мировине 144.740.35 лира, те је по томе на сваког умировљеног учитеља дошло око 500 лира. 1.јан. 1898. билаје главница мировинске благајнице 64.514.846 лира, а годишњи унос био је 5.597.304 лире. Закон од 16. септ. 1894. г. дао је право и удовицама и сирочадИма да уживају мировину. У Швајцарској учитељи стичу право на мировину после службе од 30 год. и 55 год. живота. Мировина износи од 600—800 круна а добива се из мировинске благајнице. Приносе уплаћују само општине а учитељи не. „П. Шв."

Практичне обраде. К р о м п и р. (8о1апит Шћегозит). А. Учпла: Оригинална биљка са струком и цветом, уз то са струком и гомољицама; слика колорадо бубе и гљивица од којих се развијају болести на кромпиру. Б. Опажања: 1. Какве се појаве дог.ађају на кромпиру с пролећа. (Клице.) 2. Број клица на једном кромпиру, њихова боја, дужина и правац. 3. Кад се сеје кромпир. (У априлу или још раније у клијалишту.) 4. Која је земља за кромпир. (Свака.) 5. На којој земљи кромнир најбоље напредује. (Кад је влага на песковитој, кад је суша на смољавој.) 6. Прегледајте коликоје струкова на једној младој биљци. 7. Прегледајте врхове од струкова. 8. Прегледајте како изгледа стари кромпир крајем маја. 9. Да ли с јесени креће. 10. Шта ради тежак на њпви с кромпиром (праши, копа, подгрће.) 11. Упоредите му лист с лањиковим листом. 12. Погледајте боју оног кромпира који није добро Покривен земљом. 13. Пазите да ли има нагрижени кромпира. 14. Погледајте да ли иду зарезници на његов цвет. (Неке муве и један зарезник на цвет.) 15. Зашто неки струкови немају цвета. (Неки пусте пупољке и кад се развије цвет, он опадне, неки нема цвета, а неки нема цветног прашка.) 16. Погледајте болест кромпира кад поцрни. (Трулеж.) Циљ: Једна пољска биљка која нам даје најважнију храну. I. Предспрема: Како се зове? (Кромпир.) Који се део биљке једе? (Гомољица, која се зове кромпир.) Геците разне врсте кромпира? Које се врсте разликују по сазревању? (Ганп и позни.) Које врсте по боји? (Жути, плави, црвени, ружичасти.) Каквог има кромпира по облику? (Округлог. Дугуљастог.) Какав му је цвет?