Школски гласник

Стр. 105.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6;

(Бео, љубичаст.) Како се зову зрна која остану на врху кад цвет опадне? (Кромпирове бобице.) Кад се сеје кромпир? (У априлу). Шта се ради на њиви око њега? (Праши, копа, подгрће.) Кад се вади кромпир? (У јесен — септембра, октобра.) Како се вади кромпир? (Копа се мотиком или плугом, одабира се и сипа у вреће — џакове.) Шта раде деца на њиви кад се вади кромпир? (Помажу одабирати; -пеку кромпир.) Где се оставља кромпир преко зиме? (У подрум, трап.) II. Пркказ: а) Еако постаје гомољица и загаШо је важна по биљку. 1. Иако се кромпирове гомољице сеју и сматрају као плод, нису оне ипак плод, него нека врста отеклих израслих на жилама као што се то види на младим биљкама. Ако извучеш из земље такву биљку видећеш на жилама мале љускасте листиће из чијнх зглавака терају осим безбројних жилица, танки кончићи који имају листиће и жилице. Ово су тек изданци. На њиховим крајевима, а и на крајевима њихових жилица постају све дебље и дебље кромпирове гомољице. Кромпир је, дакле, набубрело,. наШекло место на крајевима изданака. 2. Још и ово потврђује, да је кромпир задебљало место на жилама: Као што струк над земљом тера лисне пупке, тако и на задебљалим жилама под земљом видпмо у чланцима пупке од љускасти листића; то су ока кромпирова. Ови љускасти листићи виде се код сасвим младих гомољица, код старијих опадну, а ока су заштићена тиме, што стоје у дубљим удољицама. 3. Као што се из копривиних чланака на жилама развију жиле, тако се и на кромпировим жилама из чланака развију жиле и изданци кад се покрију земљом. Ово вртари знају, с тога узгрну земљу око кућице кромпира, а у ово.ј земљи крену нови изданци из жила. Окопавање и загрШање помаже да се стварају кромпирове гомољице на жилама. 4. С јесени угину изданци као и лоза кромпирова озго и тада леже сами кромпири у кућици даље или ближе један од другог према томе како су терали изданци у жилама. Кад би их оставио у земљи из њих би с нролећа поново истерала биљка. Гомољица,

дакле, помаже да биљка може презимити и размножити се. , 5. Да се може размножити има све састојке, који су потребни да се биљка при клијању може развијати, ту је штирак (кромпирово брашно), беланчевина и други састојци. С тога видимо да и оне гомољице које се касно положе у земљу, кроз неку недељу буду празне. Клице које су истерале из очију потрошиле су да себе исхране све оно што је било у кромпиру. 6. Као што је семе чврстом опопом сачувано, тако је и гомољица љуском сачувана. Љуска има у себи таких састојака који чувају да се гомољица сасуши. Покушај за ово: Узму се једнако велики кромнирп и поделе у два оброка, у свакоме нека је око 500 §г.; један оброк се танко ољуштп, а други неољушти. Измере се обе гомиле и то забележи и свака засебно оставп на тањиру на сувом месту у собњој температури. После три дана премере се обе п установи разлика. Неољуштенн кромпири изгубили су отприлике 0,6 воде, а неољуштени 38,25 т. ј. око 60 пута токико као неољуштени. Љуска је дакле заштита против губитка воде. 7. Бива да са неког кромпира спере јака киша земљу, или се неки кромпир сам при развијању и бубрењу мало промоли из земље. Места која су на светлости позелене као и струкови и лишће које је над земл>ом. Зелену боју ствара дакле светлост. Па и клице које у подруму клијају из кромпира окрећу се и пружају према светлости која допире кроз подрумски прозор (баџу.) Оне се окрећу за светлошћу. Са своје слабостп тешко могу да се одрже, него падају већином на земљу и остају бледе или беле. б) За што се кромпир размножава гомољиџом. 1. Прав, разгранат струк има многе листове, који су прилично велики и на наличју маљави. Површпна листа је често засечена, тако да често има 5—11 листића, разне величине а осим ових има још на петељцп листа узаних окрајака. Тако лишће зове се у размацима перасто. Пошто се овде између крупног лишћа утакло мало, то се тај простор како треба исцрпљује; а још увек остају празнине кроз које допире сунчана светлост до доњег лишћа. Ово је важно, јер само у лишћу које је осветљено ствара се штирак, који исцрпљују гомољице.