Школски гласник

бтр. 93.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Да видимо сада како изгледа једаи шведски гимнастички сат. Већ смо више пута нагласили, да је шведска гимнастика рационално хигијенска. Она пре но што би коју вежбу узела као своју, даде је са гледишта анатомског, са гледишта физиолошког и хигијенског тачно испитати и тек је онда прима. Вежбе, чији резултат хигијенски није познат, нема у шведској гимнастици. Најглавнији су јој принципи ови: вежбе по интензивности морају до средине часа растити, а после опадати. Вежбач са гимнастичког сата мора исто онако миран отићи, све виталне функције сведене на нормалу, као што је дошао на час. На гимнастици се не сме никада преморити нити јако уморити. 0 малаксалости, која често наступа код осталих гимнастика, у шведској гимнастици не може бити ни говора. На једном часу морају према величини и важности сви мишићи организма бити анимирани. Да виде штовани читаоци како се она на науци оснива, навешћемо шведских чувених 11 тачака, које се имају сваког саШа прећи, а то су ове: 1. Вежбе ногама иростије и лакше. 2. Савијање Шрупа наШраг (ВрашЉојап«1е) 8рапп1>еи§'е лакше, те вежбе рукама у истом смислу. 3. Вежбе у вишењу. 4. Вежбе за равноШежу. 5. Вежбе за рамена, враШ и леђа. 6. Вежбе за шрбух. 7. Корачање и Шрчање. 8. Теже вежбе Шргупом. 9. Вежбе ногама. 10. Скок. 11. Вежбе ногама, лакше вежбе Шрупом, вежбе за дисање. Бто, по тим тачкама мора наставник гимнастике, или како га у Шведској зову директор гимнастике сваки сат удесити у основним средњим и вишим школама. Сви се 11 тачака за један час, или и по часа, ако је толико одређено на гимнастику, безусловно прећи морају. Разуме се по себи, ако је цео час, да ће се код појединих тачака дуже задржати т. ј. и више вежби узети и исту вежбу више пута радити.

Можда многи читаоци неће у овим горенаведеним тачкама видети ништа ванреднога. Зато ћемо бити слободни, да у главном само прве две тачке по љиховој важности гимнастичкој, а специјално по важности за ученике, који су пре тога седели — прикажемо. Позната је ствар, да онај орган, који ради бива у већој мери снабдевен крвљу, него онај, који не ради. Код тог органа је измена материје интензивнија, а бржа измена материје код човека увек је спојена са већим снабдевањем крви дотичнога органа. Како је и мозак један орган, то и он радом (учењем, мишљењем) буде више поплављен крвљу него иначе. После теоретских часова у мозгу је више крви, него после шетње или какве разоноде. Славни проф. физиологије А. Мосо пронашао је и тако осетл.иву вагу, којом је то на мерилу могао доказати, да је глава онда тежа, када је мозак у запетој пажњи, када нешто мисли. Да би се дакле парализирало, шведски час почиње вежбе ногама; у главном због тога, да одведе ону сувпшну крв из мозга, која се тамо нашла услед интензивнијег рада централног живчаног органа. Отуда се код слабијих ученика после дужег и напорног, те искључиво интелектуалног рада често појављује главобоља, која на крају часа гимнастике или касније често пута престане. Даље, ноге су они удови, који су позвани, да носе цело тело, на њима је велика маса најјачих мишића и ти мишићи баш онда, када треба да се најинтензивније, али ипак паметно развијају седе присиљено, згрчено у скамијама, чија је конструкција 99°/ 0 у најмању руку проблематична, ако не штетна. Код ове прве тачке видимо и оно опште педагошко правило са лакшег на теже. Тамо је дакле наглашено, да те прве вежбе из потпуног мира не смеју бити одмах тешке или најтеже. Та тачка има и свога педагошкога, а још више хигијенскога значаја. Јер почети тешке вежбе из потпунога мира, или обратно после тешке атлетике прећи непосредно у потпун мир није добро, није здраво, особито по крвне судове, а нарочито по њихов центар, срце.