Школски гласник

Вр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 92.

Особито је желети, да сви чланови тачно долазе на седннце и до краја остану на њима. Дневни ред према предметима, који се имају расправљати, имао би се од прилике овако углавити, —■ осим предавања, која ће предузети г. г. професори учитељски хшкола, те осим изложбе учила и др.: прво, саветовање о настави и свему оном што стоји с њом у вези по овим главним начелима: 1. Установљење минималне грађе и какве би главне измене требало учинити у наставној основи код свију наставних предмета појединце ; 2., приказ бољих наставних метода код свију предмета и олакшице у наставн; 3., приказ слабијих страна данашњих уџбеника и каквима би их требало заменити и евентуални приказ нових уцбеника и збирки цртања и писмених састава и 4., евентуална подела рада око пнсања нових уџбеника. Да би саветовање а и вођење записника ишло као што треба, сваки, предлагач има прелог на писмено поднети и то читко наппсан. Сви предлози имаће се подноситп обзиром на краткоћу времена са што краћом мотивацијом. Сваки члан треба да донесе собом своје школске књиге, да може у њима вршити скраћивања. Такође нека свако донесе и хартије за белешке па да што више прибележи из круга саветовања, а особито о бољим методичким поступцима. После овога саветовања о наставним питањима предузело би се саветовање о правилнику за среске учит. зборове и о службеној прагматици и затпм предлози. По том би се завршила седница. За стан и за улазницу на забаву, коју приређује Срп. учитељичка школа у Сомбору треба се за времена пријавити г. Велимиру Чонићу, школ. управитељу у Сомбору као председнику м. учит. збора.

X Купујтв српснв шћолсив ЖИГИЦЕ. %

Педагошка гидонастика. Г. МИРКОВИЋ. (Наставак). Пооле овога, по немачком раопореду долазе оне славне вежбе на справама, са којима смо се већ упознали. Једино начело, које има своје рације код ових вежби јесте то, да после вежбе у којој су били ангажовани мишићи ручни, (јер Немац не може замислити гимнастику у којој ради други део тела осим руку), флексори, ваља се трудити да буду ангажовани и екстензори (ручни). Другим речима, кад смо радили на вратилу (реку), ваља прећи на разбој (корлат). Па, како ради Немац на справама? А како ће друкче да ради, до ли немачки. Он је и овде до крајности једностран, сухопаран, створен да до ижице испуни заповест, а без оног француског „е8рп4"-а,без духа. Он ако ради на вратилу, онда почне са лакшом основном вежбом према вежбачима, па тера даље, дозиђује, надовезу.је на ту основу све нове. и нове комбинације и то у толикој мери, да на крају часа немачке гимнастике буде један велики комплекс мускулатуре, који апсолутно није радио илимује рад био сведен на минимум, и буде извесна група мишића (руке) преморена, малаксала; дакле крајности, а крајности нигде нису добре, а најмање пак код физичког васпитања омладине. Са вежбама на справама обично се увек немачки час свршава. И ова је околност веома важна, јер има много тешких приговора против томе и хигијена и физиологија и педагогија. Незгодајеса немачким справама и методом још и та, што ако су чете велике рецимо 15—20 њих у једној, онда док један ради остали стоје и гледају; но деца обично не стоје, него по својој дечјој природи траже себи занимања. Модерна педагогија и у гимнастици тежи за тим да сви ученици једнако занимани буду. А то значи да би требало купити и поставити 15—20 вратила и толико исто разбоја у гимнастичку дворану, што је опет немогуће из много разлога. И што се тиче те ствари шведска гимна- стика боље стоји.