Школски гласник

Бр. 7.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

глас доносе, али не могоше веровати, да им Николе више нема. Нема међу живима, — пријатељима искреног и драгог пријатеља, али нема ни оној ситној дечици њихова доброг и милог хранитеља, а другарица његова остаде без свог верног друга и саветника. Код тога се леди срце његових пријатеља, јер ево скоро 6 година је Никола неуморно радио у школи са преко 100 ученика и ученица, изводећи их на прави пут и учећи их свему добром и корисном, па ето мораде своју нејач оставити без икакове опскрбе, јер не може удовољити школском закону, који се не обзире на сирочад, него тражи потпуних 10 година службе, ако хоћеш да ти дечица нешто добију, по чему би се сећала, да им је родитељ био мученик и патник. Праведни Бог нека утјеши Николину сирочад, а мајци нека им даде здравља и снаге, да буде могла замјенути им драгога бабу, кога нп упамтити неће. Лака Ти земља и вечнн помен међу нама, драги и добри наш Никола! Љ. Ј.

Практичне обраде. К р о м п и р. (8о1апит Шћегобит). (Свршетак.) в) Штеточине на кромпиру. 1. И кромпир има штеточнна као и сваки усев што га људи негују. Од животиња су црв (ВгаИшигт) и ронац који гризу гомољицу; нарочито је опасна колорадо буба (Сћгу8оте1а ДесетИпеаШ, која је виша пута донета код нас нз Америке. Она је слична буба-мари али је јасније боје и с дугим пругама. И буба и њена ларва тамане јако кромпиров лист, да га свега до најтврђе лозе сасвим униште. Тако упропасте биљку да не буде скоро никакав род. На срећу ннје се никад дуже задржала та буба у Европи. 2. Најгоре је кад по читавим њивама наиђе болест на кромпир, те пропадне и лишће и гомољице. Ово ради нека гљива (Рћу(;орћ!ога т1еп81ап8 <1е Вагу). Прво се покажу пеге на оним перастим листићима, које се шире и бивају веће. Опаљена места свену, стврдну се и пропадну. На наличју листа види се као

нека плеснива превлака. Сва лоза почне се сушити, постаје црно-мрка и пропадне; ако је време влажно тада труне и шири одвратан^смрад. При таком времену почињу гомољице трухнути и постају нека смрдљива маса. Плесан се састоји из многобројних кончића, безбројних зрнцади налик на прашнну, а све то ветар преноси и на здраве биљке те их зарази, јер се оне упију у лист и псисавају га. Необична множина и лако ширење гљиве стварају брзо ширење те болести кромпирове. III. Скупљање: а) Сравните гомољицу кромпнрову и лукац. Сличност: обоје су под земљом преиначени а над земљом имају биљне делове. Разлика: Кромпирова гомо- Лукац. Претежно му је лист задебљао, струк заостао. Обилат шећером. Заштићен је сувом љуском. Тера један бик. IV. Преглед опажања. а) Морфолошки податци: 1. Кромпири су задебљали крајеви пзданака. 2. Ока у кромпира су подземни пупољцп. 3. Лишће му је на размак перасто. 4. Цвет: аа) Путирић му је нарескан на пет листића; бб) Круна бела или јасно љубичаста, на пет ћошкова п сраслих лпстића; вв) Пет прашника са кругластим међусобно нагнутим прашним кесицама; гг) Један жиг. 5. Плод му је јагодица на поле преграђена пуна семена. б) Биолошки податци: 1. Гомољица је заштита биљци да може презимити, јер су јој осетљиви делови над земљом. 2. У гомољици је извор хране за биљку кад почне терати идуће године. 3. Љуска на гомољици састављена из честог градива чува кромпир да се не осуши.

1. Претежно му је струк задебљао, лишће заостало. 2. Обилат је штирком. 3. Заштићен је честим слојем. 4. Тера многе клице и изданке.