Школски гласник

Стр. 126. 4. Зелена боја на откривеном кромпиру утицај је светлости. 4 5. Отров у зеленим деловимбил,ке чува је да је животиње не пасу. 6. Стварање гомољице замењује иедостатак плода. 7. Крупноћу кромпира усаврпшла је култура помоћу људн. 8. Штеточине крумпирове: Колорадо буба, ронац, гусенпце, гљиве. V. Примена: а) Пишања: Какву важност имају изданци са својом разноликом дужином? (Раширивање гомољица.) Зашто су у самониклог кромпира дужи изданци, него у сејаног? (Ради самоодржања.) Какав утицај имају клице у кромпира на гомољице? (Извуку садржпну.) Зашто се љуште са кромпира она места која позелене? (Због отрова.) Зашт<) се избуше окца са кромпира? (Због отрова.) Зашто се спали лоза кромпирова? (Пепео ђубрн.) Зашто се при сејању може крупан кромппр и на двоје пресећи? Зашто на ситнију парчад не треба сећи? (Биће слабе биљке, јер мало хране има.) Зашто је важан кромпир људима? (Врло важна храна.) Зашто сам кромпир није доста за храну? Употреба кромпира за израду штирка. Исечен кромпир као храна за марву, гума од штирка или декстрип као материјал за лепљење; печење шпиритуса и ракије. б) Из повеснице и сШатисшике: Кромпирова постојбипа је Јужна Америка (Чиле), где га и данас има дивљег. Држи се да је у Европу послао кромпир први Фрапц Драке (1586.) Други податци веле да га је први донео Валтер Ралајг или Тома Хериот у Ирску. Вероватно је да су га шпански морепловци прво донели п иосејали у Шпанији, а одатле је пренет у Италију. У Пруској га је завео Фридрих Велики од 1771. год., али је тешко ишло јер народ није хтео да га прихвати. (У Немачкој је родило 1905. год. 48.324.000 тона кромпира на површини од три милијуна хектара). Раж даје по хектару 1040 кгр. штирка, кромпир даје но хектару 2880 кгр. штирка. Данас се сеје кромнир по свом свету; има га 400 врста са 2600 подврста. в) IIме: Талијани су га назвали Таг1иШЈ, а Немцп по томе Каг1оШ}1 или бгипсНлгпеп (Отитјлтеп) од ове немачке речи постала је и наша срп-

Вр. 7. ска крумпир, кромпир. Доцније га по нашим књигама назваше и кртола или земљаника, али се у народу тако не зове. в) Изнаћи згодан предмет за читање у Читанци или из којег пољопривредног лнста. Ако учитељ има згодну песму, загонетку, па пословицу, употребиће и то. г) Цртање: Лист кромпиров; јагодица у просеку. д) Задаћа: 1. Вађење кромпира. 2. Употреба кромпира. Б е л е ш к е. Деоничари нове емисије учит. д. д. „Натошевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице. Десета рата је за старе деоничаре К 3'50 по једној деоници, а за нове К 4 50 по деоници. Одложен учитељски збор. У среду 1. (14.) и четвртак 2. (15.) маја требао је одржан бити у Сомбору учитељски збор епархије бачке и будимске. Овај је збор расписом надлежних епархијских власти у последњем часу одгођен, те се тако није одржао. Није нам познато тачно са чега је овај збор одгођен, јер о томе постоје разне верзије, па и та, да је одгођен с тога нгго је требало за новосадске учнтеље дати неколико стотина круна у име дневница и путна трошка. По неким верзијама одгођен је збор због политичких разлога. Ако је разлог трошак за новосадске учитеље, онда је то за осуду, јер такав разлог једва да узпма у помоћ и најмања и најсиромашнија општина. Кад би се тога разлога, а мимо постојећих наредаба, држале све општине онда зборова не бп иикако ни било. Ми још сумњамо да би то могао бити прави разлог. Учитељски испити за оспособљење. Прошле седмице започели су у сомборској учитељској и учитељичкој школи писмени испитн за учитељско оспособљење. Усмени испити одржаће се у првој половиии месеца јунија. — У пакрачкој учитељској школи већ су у току нрошле седмице одржани усмени испити о учитељском оспособљењу, под председнпштвом гл. школског референта дра В. Ђисаловића. Читуља. Ђорђе Крагујевић, умиров. срп. нар. учитељ, умро је у недељу 28. априла т.

ШКОЛОКИ ГЛАСНИК