Школски гласник

Стр. 114. ШКОЛСКИ ГЛАСНИК Бр. 1

6.) За 1 проф. преко '25. год. службе У. петогод. доплат К 3.800

владе и сплом, зар није лепше и праведније, да се то изврши сада раније, од добре воље, да се код нас не би укоренило оно мишљење, да ми тако волимо своје школе, да плате учитеља и професора уређујемо тек онда, кад нас држава на то присили. То се јасно огледа код уређења берива учитеља основних школа и професора на гимназијама. Да није држава ту учинила своје, не би они још до данас имали боља берива. Бојимо се, да се то не догоди и са професорима учитељских школа. У угарском државном сабору доПесен је недавно нов закон о учитељским беривима, без разлике, да ли је школа државна, општинска или вероисповедна. Ту учитељи имају плату као и чиновници XI., X. и IX. чиновнога разреда. Изгледа, да ће се ускоро приступити и уређењу плате професора учитељских школа, који ће по свој прилици доћи у IX., УШ. и VII. чиновни разред. И као што је кр. уг. министар просвете још 1910. год. у јесен тражио, „да се поправи бедно материјално стање професора српских учитељских школа", стављајући у изглед и своју припомоћ, тако ће исто и донашањем новога закона о платама професора на учитељским школама захтевати, да и наше школске власти морају своје професоре учитељских школа плаћати онако, како држава плаћа своје. Тим ће пак наше школске власти бити у погледу уређење берива ставл>ене пред готов чин. Ту неће помоћи никаква сентименталност с наше стране, јер државна просветна политика, као што знамо, иде за тим, да се просветни радници, без разлике школа на којој су, изједначе у беривама. Уређење берива професора на учитељским школама у Угарској, у смислу јачега материјалнога побољшања, није дакле више питање година, већ кратког рока, те би и наше школске власти добро учиниле, да се још из раније побрину за што праведнија решења тога питања. У том погледу може нам служити за поуку случај са уређењем берива учитељству. Као што је ту поступано без обзира на наше прилике, чак и не питајући нас, тако ће се и уређење плата

За 25 проф. годишње свега К 80.200 Из овога се рачунскога прегледа јасно види, да би за боље уређење плата требало за статус од 25 професора кр. 80.300, а према садашњем уређењу издаје се за њихове плате кр. 80.200, дакле само за 100 круна мање. У случају пак да се статус професора учитељских школа повиси на 31, од којих би њих 7 имали до 5 године службе, њих 6 до 10 год. службе, њих 3 до 15 год. службе, њих 8 до 20 год. службе, њих 5 до 25 год. службе, а њих 2 преко 25 год. службе, то би годишњи прорачун по табели б) износио кр. 100.000, а по табели в) 100.400, дакле би требало за 400 кр. више, па да се уреди плата много праведније. ЕвенШуална молба професора учитељских школа, да им се берива уреде ирема нацрту дотацијоне уредбе, морала би дакле бити повољно решена, јер се шо побољшање, као што се види, може постићи са оним истим новчаним средствима, као и кад би се давали нови скупарински доплатци. За то побољшање плате говори у осталом и ово: 1.) Скупарински доплатци од 800 кр. данас су мртви по пензијони фонд, јер се не урачунавају у мировину. Кад би се пак уредила берива по табели в) професори би учитељских школа морали од своје повишене плате и петогодишњих доплатака уплатити 25°/ 0 у пензијони фонд, као основни улог, а тиме би се ојачао и сам фонд. 2.) Неко може приметити, да ће тада завршна плата, те према томе и пензија, износити не 3000, него 4100 круна. Али будимо искрени и признајмо, да ли има икога, који верује, да се професорима учитељских школа неће морати поправити ускоро берива, и то на много бољој подлози, него што је то учињено у дотацијоној уредби год. 1911. И што ће се морати учинити ускоро, можда под притиском државне