Школски гласник

Стр. 118.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

после је на свакоме појединцу, да се нли лично путујући по иноземству или пак читањем и студирањем стране стручне литературе тек сада усавршава. Тешко сваком оном учитељу и професору, који живи од школског сала, који осим уџбеника и разних скрипата није ништа друго прочитао, проштудирао, који зна само 1 лекцију више од ђака, За ово треба и воље и новца. Но, код. нас у овој општој апатији и друштвеном хаосу чини ми се нема ни једног нп другог. У препарандији би требало што се тиче гимнастике једном направити реда. Јест, али како? Зар да будући учитељи добију ваљда један теоретски предмет више, а да не гимнастишу? Нова зграда српске учитељске школе, па нема дворане за гимнастику! Но да се опет вратимо на нашу тему. Сви су лечници констатовали рапидно раетење малокрвности, тог почетка свију болести код деце чим у школу пођу. Па одкуда то? Дете, које је пре поласка школе без сумње имало више слободе, више се кретало, скоро увек у релативно бољем ваздуху било, у доба, када његово кретање треба да се потенцује, улази у школу и то у нашу школу, која дефакто познаје само интелектуално васпитање, То дете мора особито, ако је учитељ амбициознији, да буде апсолутно мирно. Мора да прекрстн руке или најмање, да их мете на скамију. Што је које дете мирније, тим је учитељу милије. Шта учитељ тим великим миром дечјим постизава, ево нека му каже Др. Ј. Ранке, унив. проф.: „Само уз довољно кретање телесно одржава се цпркулација крви на нормалној висини. Мирно седење и усиљено ћутање доноси брзо опадање радње срца, а тако исто и опадање целокупне циркулацнје крви. За развитак срца игра главну улогу рад мишића. По нашим деловима дела струји само тада обилно крви, када они раде, без рада крв застаје у унутрашњим органима: у мозгу, у плућима, а нарочито у трбуху. Због тога покретни делови добију мало животних сокова, који су потребни за растење и подела крви није нормална. С нерадом мшпића одмах се умањује и

дисање; његови покрети бивају слабији и ређи, а тако исто и покрети срца. Потребна измена ваздуха у плућима постаје не само мања, него и крв добија сувише мало кисика; у крви и ткивима нагомилава се угљена киселина и друге штетне материје, које се у животном процесу тих органа непрестано стварају. Успорено дисање пак повлачи за собом успоравање и умањавање радње срца, јер дисање и покушаји срца стоје у најтешњој вези. Ово дејство дугог мировања утиче дакле на срце н дисање а тиме на слабије храњење мишића; они постају слабији, млитавији, — а отуда млитаво држање целог тела с опасношћу искривљењакичме. Усиљено мировање задржава и нормално растење свих органа за кретање, костију и мишнћа, рачунајући ту и срце. Из оскудице кретања, те из неједнаке поделе крви која отуда произлази, поред осталих органа и стомак и његова слузна покожица, препуњене су крви. Услед тога нема дете апетита. Ово смањивање- апетита постаје тада узрок умањеном и хрђавом општем храњењу, а у томе опет је сметња за нормално растење. Глава и трбушни органи расту брже под утицајем релативног изобиља крви, а нарочито се ови други развпјају пре времеиа, а на штету органа за кретање: руку и ногу, срца п плућа, грудних и леђних мишића. — Па где је онај ведар и весео поглед ока детиња?" Тако Др. Ранке. — Можда је цитат мало и дужи, али смо га хотимице целог навели, да учптељи чују од научењака, шта је то гимнастика, шта значи то кретати се и шта значи то мирно седети. Томе што је рекао Др. Ранке немамо ништа ни додати ни одузети. Он је одговорио и на малокрвност и на кржљавост и на бледоћу и на немање апетита и на нервозност и на невеселост и на ,још многе друге ствари. Још би само једно криво мишљење многих учитеља особито сеоских да побијемо. То криво мишљење састоји се у оној познатој тврдњи, да не треба сеоској деци гимнастика, јер она и онако