Школски гласник

Стр. 137.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

испиту за сталност, дужан је иробавити у служби две године. А крајњи је рок иолагању пспита пет година од ступања у службу. У случају неуспеха на испиту, може се испит поновити још једаниут. Иако на први поглед ова одредба изгледа строга, она има ту добру страну, да младићи који се увере да нису за педагошки рад, могу за раније изабрати себи други позив. У комнсији за полагање тога испита биће окружни школски надзорник, старији учитељ или управитељ једног школског завода у округу и један члан окружне школске колегије. Педагошка штампа у Пруској прихватила је основну мисао ове уредбе симпатично. Истицало се да измене у многоме одговорају захтевима самих учитеља. Неки, пак, листови тога су мишљења, да би са унапређењем учитељског образовања ти испити могли отпасти. У место тога требало би учитељске семинаре преиначити у заводе с проширеним течајем на седам .разреда и с правом да свршени ученици могу ступити на свеучилиште, тада би се учитељ могао потврдити за сталног просто на основу његова успешна рада после две до три године. Реформа у првој рачунској настави. „Б1е Уо1к§8сћи1е" у броју 15. од 1912. год. ппше: „Наша прва рачунска настава мора се преиначити, мора поћи новим путем. Главна ногрешка досадашње елементарне наставе лежи у томе, да је све оно изостављено што децу занима, што би их потицало на саморадњу, што би их могло привући брбјевима, а само су остали голи, мртви бројни односи који су деци сасвим свеједно. И овде ће се морати рачунати с природом и потребама детета. Кад би се рачунска настава сасвим изоставила из наст^вне основе за I. разред, тиме би се темељно пђмогло томе разреду, али би се та невоља појавила једну годину касније. Деца би додуше била годином дана старија, јача, али нека нарочита помоћ не би се постигла. Смисао за бројне односе налази се у нормалне деце још у пред школском добу и у добу ступања у школу; искључењем рачуна прекинуо би се дакле већ започети развитак. Поборници опште наставе не иду за тим. И траже да се они појмови које деца већ имају о бројевпма и које су стекли у саобраћају с иредметима, да их на исти начин и даље

развијају. Први појмови о бројевима створили се у деце на стварнма, можда најбоље на онима које су у уској вези са афективно-волиционим карактером дечјим. Тражимо дакле, и за наставу у рачуну ствари и занимање са стварима, самостално и разноврсно руковање с правим стварима. Радна школа са својим облицима за занимање даје овде обилно прилике. При ређању прутића, плетиву, грађењу облика и у цртању, не само да се може, него се и мора радити са разним бројањем и рачунским задатцима. Од тачног бројања често овде зависи резултат рада. Уз то долазе и многи случајеви, који иду уз дечју игру. Зависи само од прилике да се све опази и правилно употреби а уз стварну наставу. А тада неће бити по децу незанимљиво ако и нарочпте рачунске задатке употребимо, само ако наше проблеме узмемо из дечје било које ннтересне сфере. Рачун ће тада увек бити примењена настава, а број ће увек служити као елемент очигледности. Временом могу се ствари мало и изоставити и на њихово место употребити проста или шематична тела и предмети. Но чаробним називом Радна школа не могу се решити све тешкоће, али цео богати материјал стварне наставе у почетној школи може битн градивом за наставу у рачуну; где год се појави број, множина, и томе слично ту је прилика н да се рачуна. Сврха наставе у првом разреду морала би бити много ниже постављена, него што се то тражи у многим наставннм основама. Бројни простор би могао бити мањи. За прво време, време опште наставе, ради се само о појимању бројева и о бројним низовима. Ако се уз то узме обрада од 1—10 (највшне од 1—20) и то очигледно обради у вези са разиим радњама, тада је сасвим доста учињено. За цео елементарни степен (дакле за 3 прва школска годишта) предлаже Немац Герлах, да се узме обрада у бројном простору до 100 и то тако да се савладају сви задатци (који се разуме се рачунају напаметно). Још нешто о очигледним средствима, која у школама играју тако велику улогу. Један искусан немачки стручњак рекао је: „Ако рачунаљка није тако удешена, да сва деца у разреду могу у једно исто време на њој и с њоме радити, онда она може ићи у комору међу стареж", даље: „Што дете не може само