Школски гласник

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 138.

лако да изведе, то га неће ни увести у бројни простор од 1—10 или од 1—100, при очигледном прикаау, који треба да уравна пут напаметном и писменом рачунању чистих бројева. Разни предмети прстење, прутићи, папирни новац н слично важнији су у том послу, него све друго што пндустрија измишљава као номоћно средство у тој настави. Но осим тога има још и облика п редова, у које се слажу бројне слике, а које деца сама раде да их боље упамте и прегледе. У томе је разлика сад од пређашњег начина. Пре су бројне слике биле насликане на картону и стојале на зиду, да их деца виде, данас их деца сама стварају. Лај је с правом скренуо пажњу на важност саморадње н употребу пипања. Груписање бројних слика има већ свугде многе присталице, али се сво рачунање не сме ослонити само на те бројне слике. Па и код састављања тих слика, требало би примењивати разне облике, већ по томе што ствари које ће у животу доћи деци до руке не стоје увек искључиво поређане само у таким групама, како се групише при приказу бројних слика. Но пре свега увек треба да је као обртна тачка у настави оно што ће требати у животу. Уз све то веома важна справа за рачунање је, а уједно и најпростија, наше две руке са 10 прстију". Школа у борби против погрешног сувременог васпитања. Узроци погрешном васпитању омладине су: у телесном и душевном васпитању. У телесном васпитању се греши лошом храном и недостатком у кретању. У народу се често рано склапају бракови, кад дотичнима још недостаје смисао за негу деце. Све распрострањенија жудња за уживањем преноси се и на децу, јер се свет не устручава да и децу разног доба води на разна уживања и забаве. Прераним увођењем деце у рад за зараду често ствара клицу трајних болести и сахрањује дечје здравље. Још је шкодљивије од телеснпх опасности, занемарено душевно васпитање дечје; оваке занемарености бива и у предшколском добу; сетимо се само каквим се небригама поверавају деца на чување, које немају ни појма о васпитању. Оваких и сличних недостатака има и у васпнтању деце за школу обвезне. Кућа често обори оно, што је школа тешком муком саградила. Много штете наносе васпнтању деце хрђави односи у погледу стано-

вања. У оваким и сличним приликама, најшкодљивије утиче пример одраслих на наравност дечју, а што тај утицај није још довршио, то се допуњује читањем развратних списа. Па шта да школа учини у тим случајевима? Мора обратити пуну пажњу у првој линији на неговање здравља, да се унапреди развитак дечјег тела. Наместо увлачења деце у прерану зараду, мора им се дати времена и прилике да се забаве дечјом игром. На средњем и вншем ступњу да се поучавају о здрављу, умерености, опасности од пића и спремати их за практичан живот. Приређивањем родитељских састанака ствара се веза међу кућом и школом; овде је прнлика за родитеље да се приближе учитељу; ту се поравњују разлике међу разним друштвеним редовима, јер и виши и нижи седе у заједници и старају се за унапређење својег подмлатка. У овом себичном времену задатак је школи, да негује осећај за лепо и племенито, с тога да велику важност полаже у настави на етичку страну. Борба школе против погрешног васпитања нашег времена, може се већином свести на недостатке домаћег васпитања, а овога има већином што су родитељи педагошки необразовани и у васпитању своје деце више иду за инстннктом, него за тачним уверењем. Зближењем школе и куће поправило би се доста и то, јер би родитељи стекли више појмао начину разумнијег поступања с децом, а скренула би им се пажња често и па оне важније ствари у васпитању које они нису можда ни запазили, а ако су их и запазили нису им придавали вредност и пажњу како треба. Зближењем тим родитељи би се управо спремали за васпитање своје деце у здравијем правцу, а у много случајева задобили би се да помогну школи, да дође до каквих преких потреба и да помогну учитељу, бар у неколико, разумнијим својим поступцима према деци и утврђивањем у деци оне оданости и поштовања према школи и настави, које они заиста стеку у школи, али се омаловажавањем тога од стране родитеља гасе те добре стране у деци, док напослетку и она не схвате школу као неки зао дух који нм не да мира, него их кињи задатцима и својим утаначепим редом које они ван школе не налазе, те с тога сматрају све то као нешто што је пзмишљено