Школски гласник

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 140.

је тако постао? (Јер се петролеум састоји нз истих састојака као и гас.) Од чега се прави гас? (Од каменог угља.) Шта је, дакле, постало у земљп од биљних састојака претворених у угаљ? (Петролеум.) Али петролеум који се нађе у земљи нпје такав као гас. Од куда је постао течан? (Угљени састојци и водени спојили су се у течност.) Како се зове та течност? (Петролеум.) Скупљање: Шта смо научили о петролеуму. Како је постао? (Постао је из биљних састојака који се иретворили у угаљ, као што постаје и камени угаљ. Угљени и водени састојци, из којих се он већином састоји спојили се у течност. Та течност је петролеум. IV. Закључак: 1. Шта смо научили о особинама и чишћењу петролеума? (Сиров петролеум је мрка, густа, течна смеса, која јако заудара и лако с.е запали. Да би се могао употребити као уље у лампи мора се прво очистити. Чисти се дестилирањем. При дестилирању изветре лако запаљиви састојци и петролеум се одели од густе смесе. Очишћен петролеум је водњикастог изгледа и има плавичаст сјај.) 2. Шта смо научили о налажењу п вађењу петролеума? (Петролеума има на неким местима у Америци дубоко у земљи. Оданде се црпе шмрком, тада се чисти, сипа у бурад и продаје. Има га понегде и у нашој држави, али га ту нема много, с тога се мора доносити из Америке.) 3. Како је постао петролеум? (Петролеум је иостао из биљних састојака претворених у угаљ, као што је и угаљ постао. Угљенн и водени састојци из којих је постао спојили се у течност. Та течност је петролеум.) (Ове последње 3 тачке могу се узети и за писмену задаћу.)

Из праксе. УЧИТЕЉ И НОВИ УЧЕНИЦИ. Пре свега потребно је, да се код деце која први пут полазе у школу развије добро расположење према школи, љубав и поверење према учитељу. Многп од њих улазе са страхом ушколи; где које дете плаче кад га доводе учитељу. А друкчије и не може бити, кад му неразумни старији приказују учитеља као човека који само прутом и штапом тера

у ред. Овај страх мора се у деци уништити. С тога учитељ прима дете пријатељски, за свако нађе по коју леп реч и пријатељски изглед. Бојажљивоме пружа руку и помилује га; неког ппта за браћу, неког за сестре, другог опет за малу бебу и т. д. Покаже сваком ђаку место где ће седетп, где ће таблицу оставити, где ће шешпр и аљину обесити; пита га како се зове и где станује, а тако и за родитеље. Разговара с децом о школским стварима, показује им слике, прича пм што занимљиво, води их у двориште и замеће с њима игру, покаже им где је заход и т. д. То се све ради с вољом и својски, да деца задобију веру у учитеља. Осим љубави, лепе речп, добре воље излази им учитељ на сусрет мањим услужностима (на пр. покаже како се врата школска отварају и затварају, како се веша шешир, помаже при облачењу огртача) а све стрпељивошћу и обзирима према деци. Тако је живот школски сасвим нешто друго него живот у родитељском дому. У школи морају деца, која су код куће слободно трчала, сатима да седе на једном месту, н не могу с места ићи без допуштења учитељева. Док код куће смеју говорити кад хоће и колнко хоће, у школи говоре само онда, кад их ко што ппта. С тога се учитељ неће чудити, ако му деца немирно седе, ногама праве галаму, окрећу се, разговарају с најближпм до себе, вичу учитеља, питају га што или му причају и т. д. Он ће их трпељиво увек упућивати, да буду мирни и уводиће их постепено у школски ред. Учитељ мора имати великог стрпљења, да тај први немпр дечји не оцењује као неки преступ. Мора се чувати да их не куди одмах с очију, признаће им и најмањи труд и не треба да се од тога умори и да му то постане досадно. Само љубављу и стрпљењем задобиће поверење и љубав ученика. Но да би учитељ могао са што више стварна успеха радити при овом првом почетку, потребно би му било, да је што боље упућен у прилике у којима деца живе ван школе. У корист тога неки школски људи (Ф. Видеман, 0. Ферстер) препоручују да се учитељ одмах при уппсивању детета у школу, упозна са околностима у којима дете живи. То би могао учинити кад би о сваком детету прикупио отприлике ове податке :