Школски гласник

Вр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСППК

Стр. 142.

Дјева Марија и Јосиф оду у једну малу варош да се уиишу, а та се варош звала Витлејем. Ту у Витлејему преноћили су уједној пећини н ту се у пећини роди Исус Христос. Мало даље иза Витлејема чували су пастирн своје стадо у пољу. Наједанпут се засија велика светлост, а пастири се уплаше. Јави пм се анђео и рекне: „Не бојте се! Јављам вам, да се родио спаситељ света Исус. Идите у Вптлејем и наћпћете га у пећинн". После тога јави се још више анђела и сви су појали: „Слава Богу на висини и на земљп мир, међу људима добра воља". А пастири се договоре, оду у Витлејем, нађу Исуса у пећини и поклоне му се. Мудри звездари. Кад се Исус родпо, дођу из далека мудраци у варош Јерусалим и пптали су: „Где се родило то дете, које ће бити цар овоме народу? Ми смо дошлн да га видимо". У Јерусалиму се то рашчује, па то чује и цар Ирод. Он се уплаши, да му тај цар не отме царство, па кад је чуо, да је Исус у Витлејему, дозове мудраце и рекне им: „Чуо сам да се у Витлејему родио тај цар којег ви тражите. Идите тамо и распитајте за то дете, па ми после јавите, да идем и ја да га видим". Мудраци оду и нађу Исуса у Ветлејему, па кад су га видели, оставе му много лепих поклона. У сну им се јави анђео и рекне: „Не враћајте се. Ироду, јер он хоће Исуса да убије". Они то послушају и оду другим путем у своју земљу. С р е т е њ е. Кад је Исусу било шест недеља, мати и отац однесу га у цркву. Црква је била у вароши Јерусалпму, а тамоје живео један врло стар човек, који се звао Симеон. Њему је Бог рекао, да дотле неће умрети, док не види Спаситеља. Кад . су Исуса донели у цркву, био је тамо и Симеон. Он узме Исуса на руке и рекне: „Сад ми допусти Боже, да могу умрети, јер сам видео спаситеља." Бежање у Египат. Кад су мудраци отишли, јави се анђео Јосифу и рекне: „Бежи с дететом далеко одавде, јер Ирод хоће дете да погуби!" Јосиф се уплаши и побегне са дететом и његовом матером у једну земљу, која је била врло далеко, а звала се Египат.

А Ирод је једнако чекао да му се врате мудраци, па кад је видео да га нису послушали, разљути ее и заповеди, да се у Вптлејему поубијају сва мала деца до две године, јер је мислио, да ће ту и Исус бити, а није знао, да је Јосиф аднео Исуса већ далеко, далеко. После неког времена Ирод умре. Кадјето чуо Јосиф, он се врати натраг својој кући.

Преглед књига. АгсНЈу Тиг ЈЈе дезатт*е Рзусћо1одЈе. Негаив^е§-е1»еп \ г оп Ј)г. Е. Меитапп гтс1 1)г. IV. ЂЧг1ћ. Приказује Др, Паја Р. Радосављевић — Њујорк, НеЦ 4. К. ВпМег: Та1;8асћеп ипс1 РгоМете гиг етег РвусћоЈо^е <1ег Вепкуог»';ш»'с. I. ТЈћег ОеЈапкеп. Ово је продужење Марбеовог и Месеровог рада, покушавајући, да се на темељу експеримената у облику питања и одговара, дефинише и класификује „мишљење", узетих као духовни елементи, као ултиматне јединице нашег мисленог искуства, које је део „осета", али које се од тога ипак разликује. Аутор разликује три главна типа: свест правила, свест односа, и компрехензивно, но очито безпредметно значење нли „интенција". Анализирајући даље, свака мисао доказује да има две стране: било какву детерминацију мисленог садржаја и референцију на објекат. Последње се може означити као интенција у ужем смислу; прво може бити група идеја (представа), свест реда, односа и т. д., или (у случају интенција у ширем смнслу) месна детерминација у свесном аранжовању. Као инклузивнн израз за ту многостручност модификације свести, усупрот осету (Етрђп&ипд), можемо узети знање (Швзеп). V. Вепиззг: 2иг ехрептехИеПеп Апа1уве <1ек 2е^уег§1еЈсћ8. I. 2еИ; ^гбвве ипД Ве1опип§8&е81аћ. „Празна" времена може представљати три различита објекта свести: комплекс ограничених шумова, дужину времена што се налази између тога, и субјективни облик акцентуације. Интроспекција показује, да је првп објекат врло проминентан у случају краћих времена (рецимо, 360 а) а други у случају дугих времена (рецпмо 1.440 а). Пошто се ваљаност компарације и дирекције грешака