Школски гласник

Стр. 143.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

мора битно детермиписати (за краћч времеиа) са квалитетом ограничених звукова, усљед чега се иросуђивање дужине времена као таковог јавља само са дугим временима. Пошто се објекат најадекватније схваћа у стању пажње, ми долазимо до тачног просуђнвања времена, кад па њ' пазимо: пажње не продужава време, већ непажња то скраћује. То је разлог за грешење у временитој секвенцији: друго време схваћа се пажљивије н адекватније него ли прво, на због тога прво изгледа да је краће. У случају краћих времепа морамо надаље рачунати и са временом персистенције (Оедетоаг1$геИ) сигнала. Ако је персистенција звук иницијалан, то се време скраћује; а ако је оно финално, онда се време продужава. Ти ефекти нису једнаки, јер се првом компензује са повећаном пажњом на интервал. Е. 1,адег1огд: 2иг Аћ^гепгиио; Дез СгеИШвће^пЖз. Осећај (чуство) треба резервнсатн са нелокализоване садржаје недиференциране свести, тако, да можемо говорити о алгедоннчким осетима већ према томе какве су прилике Штумпфова оштра разлика између чулних осећаја и осећајног карактера емоција не може се одобрити. 0. ТУегзз: 1Ле Ке^1в(пегип|* с1ег шепзсћНсћеп Негг1опе с!игсћ 8еНепћаи1;сћеп. То је кратки опис методе и илустрација резултата. Р. ЈУтке: Ветегкип^еп гиг Бигг'8сћеп Кп1јк тетев \Уигг1)иг§ег Уог1г১ (.ЈЈеие бћ-ођовкор18сће Уегвисће"). Јр Сг. Е. МгШег: ОекеИасћаП: Шг ехрептегПеИе Р8усћо1оо-је. Свеска се завршава нзвештајем лнтературе и рефератима. Вапс! X., Не(1 1—2. А. 1/ећтапп & Е. Н. РеЛегзеп: ГЈав \\ г е(1ег ипД ипзеге АгћеН. Ехрептеп1е11е ШИегбисћип^еп ићег (1еп Е1пДи88 с1ег те4еого1о§18сћеп ЕакГогеп аиГ «ће когрегНсће ипс! вееНвсће АгћеПвГаМ^кеП. То је штудија утецаја времена на духовни и телесни рад. Расправа отпочиње са описивањем методе бележења метереолошких посматрања и детерминисања коефицијената корелацпје. Телесни рад мерен је помоћу Лемановог ергографа (на школској деци) и са Ренијеровим динамометром (на три одрасла човека). Доказано је да то — у различитим начинима — зависи од илуминације, температуре и атмосферног притиска; зависност се

тумачи с обзиром на температурне захтеве органпзма и количине хемоглобина у крви. У ногледу на духовну страну, писци први пут показују, да „диспозиција" (расположење), ннклинацпја за рад, варира са висином барометра. Они онда разликују два типуса духовног рада: рад, који захтева енергпју пажње (т. ј. тубљење или ретепцпју) и рад, који апелује на стечену деликатност психофизичке оргапизације (т. ј. днскримпнације илп разликовања). Прво, репрезентовано са експериментима о меморији или памћењу, јесте субјекат истим метеорологичким утицајима као п телесни рад; друго, мерећи се као брзина збрајања, посве је зависна од илуминације и атмосферског притиска, а његов однос напрама темнератури се знатно разликује од рада меморије. Резултати имају теоретичку важност, јер објашњавају некоје флуктуације у духовним мерењима, а осим тога су и" од практичког васпптног интересовања. Рад је и засебно публикован у поменутој Мојмановој збирци. (Наставиће се.)

Б е л е ш к е. Деоничари нове емисије учит. д. д. „Натошевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице. Једанаеста рата је за старе деоничаре К 3 50 по једној деоници, а за нове К 4 50 по деоници. „Српски учитељски конвикт" у Новом Саду примио је у мају о. г.: од г. Аркадија Варађанина у Новом Саду 2 К свечарског прилога. — Од г. Спасоја Томића, учитеља у Шиду 20 К чланарпне. — Од г. Аркадија МилеШића, учитеља у Врањеву 2 К свечарског прнлога. — Од г. Димитрија Марјановића, равн. учитеља у Буковцу 10 К чланарине. Од г. ЂорЈја Јовановића, учитеља у Нови Карловци 24 К чланарине. — Од г. Милана Вукобратића, краљ. официјала у Грубишном Пољу 40 К прилога. — Од г. Станка Л. Борића, учитеља у Лединцн 25 К чланарине. Од г. Васе П. Орешчанина, равн. учптеља у Боботи 7 К 50 чланарине. Редовна јесења зборска седница новосадског шк. среза. Управни одбор, среског учит. збора, новосадског шк. среза, решио је у седници својој, држаној у Футогу, 16. (29.)