Школски гласник

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 134.

општину, да се оправе. Пошаљу једног школ. одборника, да извиди ствар. Овај дође у учитељев стан. Затекне учитељку, женску вредну, ваљану, али одлучну. Није братац ни гледао степенице, него стаде и без добар дан пред учитељку и отпоче овај дијалог: — Јел' ти, учитељка, а шта тај твој учитељ не да нама мира. Сада му опет не ваљају басамци... — Па, ето видите, да не ваљају. Могу вам деца скрхати ногу, те вас молимо, да се оправе... — Шта, скрати ногу? А када прескачу плотове, јендеке, што не скрају? Него, кажи ти том, швом учи, нека он седи с миром, јер ћемо га шукнути у Недођин одавде, Ово је сиротој учитељки било доста. Обли је румен стида, али и љутње и одважности. — А знаш ли ти, да је на декрету мога мужа краљева круна, а не тај твој клопави шешир. Чекај да ти покажем... кога ћеш шукнути. Одбррник је не дочека. Да су га после кумили, не би ишао у комисију... И мужа јој ипак преместише, те су миоги његови пријатељи настојали, да га спасу, и спасли су га, јер му се било тешко растати са гробовима своје деце... Ириг. Стеван Радић. (Наставиће се.)

Настава у читању с пиеањедо. (ЊЕНА ВАЖНОСТ И РАЗНА МИШЉВЊА 0 ЊОЈ). (Наставак.) Напоменули смо већ да еу дуги самогласи и трајни сугласи подесии код анализе. Но онп су важпп и код спајања слогова и речи. Поједини слог у толпко је теже растворитн и спојити, у колпко више има гласова и у колико вигае превлађују у ?Бему сугласи. Најмање тегакоће има при анализп и синтези слога у којем је 1 суглас и 1 самоглас. Већ је тежи слог у којем је три гласа, са самогласом у средини. А још тежи је слог од три гласа у којем је два сугласа један до другог, затим долазе слоговн од четири и вигае гласова са вигае сугласа један до другог. Према овоме појмљиво је да ова поступност и код читања има ту исту вредност.

Тегакоће ове биће у толико веће где се учитељ ослони само на онај нзговор гласова како га деца донесу од куће у гаколу. Ту ће осим -од природе јога неразвијених артикулационих органа, бити још доста других неправилиости које су деца механички примила од својих старијих. Осим тога биће по неким крајевима и оних тешкоћа, које ствара дотитичан ировинцијализам. Свему овоме мора настава у првом читању посветити довољну пажњу. А погато су комбинације т. зв. тежег гачитавања најјачатешкоћа, то се не може без мере груписати ово градиво на једно место, а мора се пазити да и сувише рано не дође са тежим комбинацијама. Али и то стоји да се не сме ни одбацити сувигае далеко, како то држе неки немачки методичари. Ако се све ово поступно нзведе, једва да ће се и осетити онај притисак тежег шчитавања. Питање о поступности лакгаих и тежих слогова није још регаено, јер развитак дечјег говора није јога довољно испитан са научног гледигата. Некоји немачки научењаци* изнели су по неке резултате својих испитивања у овоме и догали до тога, да деца почињу.говор самогласима е, а. Затим долазе спојенн самогласи и сугласи и то прво прости слогови који се чешће понављају н. пр. ма ма, да да, та та, ба ба и т. д. Самогласи су редовио отегнути. Од сугласа предњаче они гато се стварају на уснама и језиком, а непчани долазе саразмерно касно. Па јога н при изговарању кратких реченица сугласи мање нстакнути, замењују се онима гато су јаче истакнути или лакгае артикулисани, а места где треба изрећи више спојених сугласа замењују се простим н најлакганм сугласом. Док знаоци среде ово градиво како треба биће то добар кажипут и за сређивање градива при настави у првом читању. Нема. сумње да поступност у ређању слогова јако одлучује код првог читања. Ово су јога давно опазили стари методичари, с тога је Стефани јога пре 100 година нзрадно гато псцрпније распоред свију поступних спајања у неких 14 ступњева.** Ја сам незавнсно од Стефаниа, јер тада јога нисам имао у рукама његов распоред, ни Фехнерову књигу, догаао до искуства, да би за букварски део требао такав распоред.*** Само гато је такав распоред врло тешко извести, јер би за њега требала филологаки сређена грађа, коју ми за сад немамо. Но ако нема грађе тако потанко израђене, ипак се постуиност мора одржати. Ми ћемо се држати ове поступности: 1. Нормални гласови. * 31^181111111(1, бсћгЉе, РгвувГ. ** НеЈппсћ Ресћпег: Р1е МеШоЛеп с!ез ег81еп Бе8еип1егпсћ1з. ВегИп. 1882. *** Види „Шк. Одјек" год, 1905., стр. 24. „Нешто о буквару и ирвом читан>у".