Школски гласник

ШНОЛСКИ ГЛДСНИК ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 9. У Новогл Саду, 15. доаја 1913. Год.-Ш. СПДРЖП}: Положај школе у тташој автономијп. —Школпиа декорацпја. — Ул.ога ока п мишпћа прп ппсању. — Настава у читању.с ппеањем. — Педагонжн преглед: — Рад V. конгреса за експерименталну пспхологиј.у. "ф. Практттчне обраде: Вура. — Пз пракее: Вежбање у говору са увођењем у школ. ред. — Иа школске самоуправе: Закључцн срп. нар. Сабора. — Преглед књига: Агсћту Шг гИе дезашпНе Рбусћо1о#1е. — Велешке. Од уреднпштва. — Књпжевне вестн.

Положај школе у Автономија је лепа реч, и тамо где се схваћа значај смисла те речи, може се много кориснога учинити. Нагаа гакола у оквнру автономије ннје била те среће, да се на љу примењивао значајап смисао те речи. Можда би јој боље било да није била у автономији. У автоиомији јој је увек сметала и смета она струја, којаје давала и даје тои и боју целој автоиомији. Та струја није никад показала, да је одутпевљени заточник гаколе и просвете, пего је напротив дала пуио доказа за последњих 100 година, да је гаколу задржавала у своме напредовању. С тога је гакола н у оквиру автономије добила такав положај који се може назвати подређеним. Ту иодређеност опажамо сваким даном. Разуме се, да људи који не живе у тесној везн са школом и њеним приликама не опажају то и не осећају, али школски људи који знају гаколин живот од иајнезнатнијих до најважнијих момената, већ су одавно стекли искуства да школа овака каква је данас, не само да није пажена као друга која друштвена установа и да није равна њој, него она мора у обзирима према свима и свакоме ићи у крај. Ко се не одушевљава само празним лепим дикцијама о просвети него хоће и у ствар темељно да загледа, често ће се у животу срести и са тима који реторском речи лепо говоре о школи и

нашој автономији. просвети, да су у самој ствари тако исто неприступачни кад треба и делом што учипити за школу и просвету, а тек како ли су далеко од тога да буду рука помоћи школским радницима који су душа школе и просвете. Мање писмен и мање уман свет, не види у школи још оно што њему треба, јер неискреним старањем писменијег и умнијег свста, школа није могла да својим резултатима створи преокрет у мишљењу неписменог света у повољном правцу по школу. Платонска, пак, љубав писменог и умног света којој је обртна тачка фразеологија кад се о школи ради, иије иикад показала да јој је гакола преча. од свега, како би у истину требало да је, јер само школи и оној малој и великој могу захвалити своје положаје. Напротив све је то заборавило да је било некад у школи и ту поцрпело темеље својој будућности п напретку, и данас кад таки чиниоци дођу да се старају о школи, они у недостатку своје синовље топлине према мајци својој која их је подигла на ноге, круто и суво схваћају школу и немају ни мало захвалности према њој, са чега би требало да је помогну и на слободнију стазу упуте, Тако је у опште свугде. А кад је тако у целом широком свету, како ли је тек у нашој уској автономији.