Школски гласник

Стр. 140.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

Да разгледамо мало како је нашој школи у нашој автономији. Као управне власти постоје за школу: месни школски одбор, епархијски школски одбор и Школски Савет. И за административне и управне стварн општина, епархија и митрополије постоје одседи, али ти стоје сасвим на другим ногама, иего школски одсеци. Ако ће неки нпжи или виши школски одсек да што учипи што засеца у финанснјску страну, он је ту управо малољетан. Његове одлуке се не респектују са важношћу која им припада, иако их је донело равноправно тело. Место тога школском одсеку је сузбијена свака самосталност и мора изгледати, хоће ли на пр. црквени одбор, у епархији административни, а у митрополији саборски одбор, милостиво одобрити потребне издатке, који су у вези са неким релпењем школског одсека. Шта више, често сте могли читати у извештајима о раду саборског одбора, како та и та молба Школског Савета у погледу плате, доплатка или неке стипендије, није могла бити уважена. Сличан је поступак и у оппггинама. Решења школског одбора где се тиче новчаних издатака, зависе од иаклоности црквеног одбора, (Дуго година нису по сеоским општинама ни постојали школски одбори, него је све радио црквенн одбор.) Дакле равноправна тела подчињена су једно другом, и то ништа мање него баш у сасвим подређеном положају. С тога ћете и видети, да се још и сад по општинама новац троши више на портане ограде од гвоздених гаипака, на куповање звона, ма да су и стара била добра, и на многе друге силом измигаљене луксузне издатке, него гато ће се утрошити на школске потребе. Ко је имао прилике суделовати у скупгатинским и одборским седницама по опгаттшама, зиаће како се лако примају предлози који говоре за нове портане ограде, звона, столове и др., и с каквом се натегом и ггодилажењем и заобилажењем долази до регаења да се набави нова табла, рачунаљка или слично, које стоје у крајње троганом стању. Па и ако су издатци за оне луксузе и за ове преке потребе у необично големој не-

сразмери, ипак се за оне луксузе без поговора одобравају знатне своте, а за ове потребе нлн с тегаком муком или никако не могу да се извојују ии незнатне своте које достижу 20—50 К. Па не само то, него и други рад гаколских одсека не оличава у себи и у својим одлукама самосталност, него мора да прелази до скупгатина преко других тела која треба да су гакол. одсеку равна, а у ствари су његови туторн. Ако се спроводи кандидација учнтеља, мора то ићи иреко црквеног одбора. Ако Школски Савет подноси какве предлоге Сабору, мора то ићи преко Саборског Одбора, и то у извесним случајевима чак не ни као оригиналан састав, него прекројен п без саизволе Школ. Савета. Приликом последњег саборисања, Саборски Одбор правио је таке измене у Нацрту за Школ. Уредбу, којн је поднео Школ. Савет, а без саизволе Школ. Савета, да је тако схватање делокруга Шк. Савета испод сваке критике. II то се све зове автономија! И гакола је у њој, и гакола дакле има своју самоуправу! Као гато видимо, само иа папиру, а ииаче се школа и њепо право сматра за негато, гато управо не вредн нигата, јер сваки је старији, јачи и надмоћпцји од ње. Али зато код нас јога увек има много празног патоса, да се са силом натегнутим ентузиазмом говори о гаколи као прекој потреби и о жртвама за њу. Видели смо последњих деценија какве су то жртве биле и гата је вредио тај ентузиазам. Кад смо скупили 100.000 К за будимске гаколе мислили смо, да смо бог зна гата учинили. Чеси само у једној годиии попуне за своје Матичпне гаколе потребиу диференцију од 100—200 хиљада, осим осталих стотина хнљада које редовно прилажу на- ту цељ. Код нас се гаколп једва гато пружа, а тражи се од ње много. Не дају јој за стараоце стручњаке, не дају јој довољно средстава, а траже да учитељи њоме створе иросветна дела првога реда. Свп п свугде говоре о потреби просвете, а кад дође да се гаколи пружи гато јој треба, на сто начина се изговара да нема. Народу ие сме иико да каже, да