Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 147.

дајс на просвету онолико колико треба, јер се сваки боји да се не замери. Међутим се народ на разне начине потрза на бесплодпе издаткс, од којих нити је имао, иити ће имати икакве користи. Полонај наше школеје јадан и чемеран, она нема у себи клицу здрава живота, него јој живот зависи од случаја. Што до сад није већ сасвим пропала, узрок је што случајно иије иа њу још наишла она права олујина, која ће је паћи и слнститн са лнца земљиног. Ми ћемо п тада кукати и кривнти једни друге са те недаће, али ће то све бити доцкан, као што је и до сад доцкан било свако кукање после разних просветних губитака. Па и ако смо и до сад имали скоро искл.учиво само губитке, ми се још нисмо пичем поучили, иего се држимо старе ираксе и чекамо губитке да на крају крајева опет кукамо. То је увек у нас крајњн резултат наше амбиције за просветом! м.

Школана декорацоја. (ГГродужење расправе: НаШ НЗРОД Н ЊБГОВП ПрОСВЕТа)(Наставак). Декорација школина није, дакле, нп мало повољиа по школу и учител.е. Нећу опширније спомињати, како је једап колега у лудницн викао: „Оканите ме се дјецо; немам толико хљеба, да вас свих петоро пахраним". Нећу спомињати ни онога дечака од осамнасст година који је дотрчао пред учптеља, који је мирно седео на својој клупи и викнуо: „Бјеж" учител.у, убићу те". И уби га . . . ни крива ни дужиа. Нећу опширније спомињати оне многе удове учитеља са ситном децом по варошима и њиховим патњама, школујући своју децу, да би камеи проплакао. — А многе је и многе п декорација са својим кињењем довела до овога стања. — Нећу опширније спомињатп, како се врло тешко и поред препоруке од страпе власти, вотирају месни доплатци, награда за црквено појање, набавка учила и т. д. И у тим

питањима су сложни сви без разлике, са врло мало часних изузетака. А то је сасвим природно у доба борбе за живот код свију. Како је у ствари свуда, могу рећи само ово: До данас се још ннсам састао са којим чланом школ. одбора, општии. поглаварства са стране који би се похвалио, да влада мир п слога са школом п да се њене потребе задовољавају. Ако ништа друго немају против, онда ће иавађати, како учитељ настојн, да се зида иова школска зграда, уместо оне страћаре или увађа што ново, напредније у село сајавним предавањима, родптел.. вечерима, певачким друштвом п троши гас и општинска дрва, да намет буде већи. Ето, тако су наше ћифтице васпитале, и дапас васпитавају народ. А од те II такве декорације како паТи полаз школе, то је просго за причу. Ја Шврдим, даједиа добра половина школске деце пе сврши редовпо школу. Прочитати годишње исказе појединих школа, врло је заппмл.иво. Четнр-пет хиљада неизвињепих дана, то је ништа. Али, п ту се тргује. И ратар, као члан школ. одбора п — начелник, особито ако је ратар. За л.убав, за оно мало јадна популаритета, да и он може некоме нешто учинити... И леже записницп код председника школ. одбора, особито у селима месецима. Код ошптин. начелника исто тако. Ако се за који месец и оглоби, глобе се купе после иеколико годипа, када се учеиик већ ожепио... Ако учитељ тужи вишој власти ради овога школ. одбор или општинско поглаварство, онда тек настаје зло, јер је сеоска „интелпгенција" врло уображена величипа, која своју „интелигенцију" или рећи ништавило и зле навике онда највећма испољи, када је ко дарне... „Јух, он се усудио, а не зна, да ће га мој муж смождити"... Дати таквом свету власт, то .је заиста велики грех према једној омладини, која у зрелом добу радн тога силно пати, особито када јој се пружи прилика да увиди, како је ради немара и несавесности оних, каји у селу ведре и облаче, а све ради себичности у разним облицима, остала слепа код очију. А тек када се нађе у туђини, у којој знање и умешност $