Школски гласник

Стр. 156.

ШКОЈШКИ ГЛАСИИК

Бр. 9.

У громобрана има два дела, шипка која прима гром н жица која га одводн. Шипка се стави усправно на највиши врх зграде, онаје гвоздена а врх јој се позлати. (Опшппте шипку.) Жица која спроводи добро прим.а и спроводн муњу. Она је начињена од оловне жице па исплетена. Она је утврђена за доњи крај шипке и провучена преко крова низ зграду до земље. (Оппшите како изгледа громобран.) Громобран је двојако користан. Први му је посао да својим врхом прпвлачи електрицптет из облака који се над њим скупили и тако одузима електрину да је се много не накупи у облацима. (Шта му је првп посао?) Тиме се отклони н опасност да гром не ударп. Како? (Јер кад се изравна снага електрицитета, не може да кресне муња.) Но громобран је још користан и с тога, што, ако би елекрична варница и искочила из облака на громобран, он је спроведе у земљу и зграда се сачува. Каква је, дакле, друга корист од њега? (Поновитн горње.) Какво му име с тога доликује? (Громобран.) Скупљање: Опишите громобран још једанпут! (Понови горње.) Пазите, какву двојаку корнст имамо од громобрана? (Поновити горње.) Рецнте редом шта смо научилн о громобрану. IV. Закључно скупљање: Пазиге, шта смо научили о предзницима буре! (Бура већином бива у лето и то најчешће по подне и с вечера. Пред буру је обично јака жега и запара (омара.) Затим се појаве на хоризонту црни, тмастн облаци.) Које су два главна знака буре? (Муња и гром.) Због чега бива да муњу много ире видимо него што чујемо гром који с њом у један мах постане? (Јер светлост много брже доспе до нас, него звук.) Шта је муња? (Муња је велпка електрпчна варница.) Кад она постане? (Кад се облак у којем је негатнван електрицитет приближи другом облаку или земљп.) Кад удари муња? (Кад се електрицнтет из ваздуха споји са електрицитетом из земље на неком запаљивом предмету.) Којп се гром зове водени гром? (Онај који не упалн.) Шта је севање у даљини? (Светлост од удаљене буре.) Како постаје гром у бури? (Сударом ваздуха који се после проласка муње поново спаја.) Зашто се чује грмљавина? (Јер се одбија звук.) На што треба да пазиш кад си у пољу за време буре? (Не треба се склањати под висока дрва и која стоје сама за себе.) Од чега се треба чувати

у кући за време буре? (Не треба стојати близо таких предмета који добро спроводе електрицитет.) Чиме се најбоље чувају зграде од муње? (Громобраном.) Опишите громобран. (Поновитн горње.) Каква је двојака корист од громобрана? (Поновити горње.) За писмену задаћу може се задатп опис громобрана. Из праксе. ВЕЖБАЊЕ У ГОВОРУ У СВЕЗИ СА УВОЂЕЊЕМ У ШКОЛСКИ РЕД. 1. Седење. Деца су већ заузела своја места. Једни су легли на скамију, једни се подбочили, неки се одупрли коленима. Учитељ ће им рећи: Децо, у школи треба овако да седите. (Показаће им). Ја седим право. Седите и ви тако! (Седају.) Реци: Ми седимо управо! Реци и тп! Учитељ: Руке се држе на скамији. Ево овако! (Учитељ метне десну руку на леву.) Пита: Колико руку имаш ти? -— Стане леђима окренут према децн леву руку дигне у вис п каже: Ово је моја лева рука. Дигните леву руку у вис! Реци: Ово је моја лева рука. Стане опет леђима окренут, днгне десну руку и говори: Ово је моја десна рука. Покажите вашу десну руку. Реци: Ово је моја десна рука. Покажите још једанпут леву реку! Покажите десну руку! Леву руку горе! Доле! Десну руку — горе! — (Ако ово теже пде, учитељ ће вежбатп ово лево и десно> још на очима, ушима, ногама и т. д.) Учитељ покаже још једанпут како деца треба да седе п говори: Руке на скампју. — Ноге једну поред друге. — Колико ногу имаш ти? На што су ти поге? — Пружи десну ногу! — Доле! — Пружи леву ногу! — Доле! Деца морају мирно седети, не смете се окретати, него увек гледати у мене. Чиме гледате? — Колико очију имаш тн? — Где стоје очи? — Кад рекнем: Гледај овамо! Сви гледајте у мене. (Готово.) — Гледајте у таблу! — Гледајте у прозор! — Гледајте у врата! (Овде се може употребитп још и вежба у говору: Ја гледам у таблу и т. д.) Гледај овамо! Понављање: Како треба да седпте? Ми треба да седимо управо. Где се држе руке? Руке се држе на скамији. У кога треба да гледате? Ми треба да гледамо у вас. 2. Стојање, устајање а седење. Ако које