Школски гласник

Стр. 163.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 10.

„Ко има уши да чујо, нек чује!" баргепН ва!! 6. (19.) јунија 1913. ЈизМЈа. * Учитељи су већ и до сад у безброј прилика показали да знају са самопрегором истрајати кад треба српску школу сачувати и унапредити српској лародној просвети. Нема сумње да ће они и у будуће све учинити што им палаже осећај националне и културне свести. Али те свести није у довољној мери показала остала српска интелигенција и шири слојеви народа. Учитељи сами могу бити и били су и до сад јак, бедем српској школи и просвети, али је они сами не могу спасти. Ако српски народ не осећа потребу, да принесе жртве за српску школу, заман ће се учитељи напрезати да му то у једном одсудном тренутку докажу, кад му нису могли доказати у дугом низу година. Ако сав народ мисли као Спира Рајић бивши посланик на српском народпом сабору, онда су школе готове. А тај посланик из парода рекао .је у Сабору: „Високи Саборе, ја имам да кажем то, да ми данас врло много од нашег учитеља немамо, јер они поред ових законауче децу у школи здраво мало српски, него их уче више мађарски". Мало даље је рекао: „Високопоштовани Саборе! Та деца не уче више српски онолико, колико су пре учила, саевим много мање. Ја имам то да кажем, да та господа учитељи више врше дужност на мађарском језику него на српском језику, и шта ће томе следити? Следиће бојим се то, да ће доћи општина те казати, кад тај учитељ неће да поје у нар. цркви, кад неће да служи у цркви с његовим појањем и да увеличава службу божју, и кад у школи не учи децу српски него мађарски, онда ће боље бити да дође државни учитељ него да плаћамо 30, 35, 40 и 50%. То вам ја као човек из народа, ратар, препоручујем*..." С тога би била родољубива дужност српске интелигенције, предпостављајући * Рад срп. нар. сабора по стенограф. заппснпцпма од 2. маја, до 15. јуна 1911. Седн. XXVI., стр. 19.

да она схваћа значај српске школе кад је Спире не схваћају, да та интелигенција покаже шта уме и шта може учинити за српску школу. А кад она сва буде проникнута родољубљем браће Чеха, наћи ће се знатан део и ратара сељака који ће поћп њеним примером. До сад је за српске тколе много што шта предлагано, али мало што стварно учињено. Ако и даље тако остане, не можемо очекивати лепшу будућност српских школа, него њихову пропаст. Пропашћу њиховом неће ни народу сванути, него га чека и на другим.линијама пропаст. Ако утопљеник у последњем тренутку своје пропасти не схваћа да пропада, и не прихвати пружену руку и не размахне снагом и сам да се избави, ко ли ће други бити крив његовој пропасти ако не сам он, са своје равнодушности и млитавотти. Учитељи ће помоћи и учинити све што могу, али где је народ и интелигенција његова на том послу? Та просвета и школа нису само учитељска имовина, да је они сами спасавају, него је добро целог народа, па нека је спасавају сви чланови српског народа! Уредн. „Шк. Гласника."

Говор доатурантидоа.* Др. ЛАЗН МНРКОВИЋ, Нови Сад. ЛогиШована Господо! Пре него што бих прешао на прави разговор нашег данашњег састанка, морам испунити угодну дужност и најусрдније се захвалити управи ове гимназије, која је радо допустила, да вам, пред полазак у свет, у пуну слободу пријатељских неколико речи упутим. Тим чином је славна управа доказала, да је напредна, да одбацује разне предрасуде и фарисејски, лажан стид и жели, да вам и у последњем тренутку, који у овом храму науке и просвете боравите, покаже своју добру вољу и љубав, подсећајући вас на разне * Овај говор је ппсац држао овогодпшњим матурантпма Српске Велпке Гимназије у Новом Саду п Сремскпм Карловцпма, са допуштењем гимн. управа.