Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАОНИК

Стр. 164.

опасности за душу и тело, које ће у даљем вагаем стручном образовању пред вас искрсавати и унапред вам дајући добар, здрав нравац, којега треба да се држите, да бисте сачували чистоту своје душе и свога тела. Ја ову похвалу зато истичем, што је било управа и виших школских власти, које су без икаквог правдања и разлога забраниле, не само, да се матурантима сме шта говорити о полном животу у оном часу, када су у опасности, да сву хармонију свога живота, нехотице и необавештени, поруше, него су забраниле чак и то, да се и штампане књиге о том питању поделе међу матурантима. Такав поступак пуно права даје сваком трезвеном човеку, да таку управу и школску власт не сматра правим пријатељем школске омладине. Поштов. Господо! Вп сте довршили науке у овом дому просвете и науке. Овај завод издаје вам сведоџбу, да сте науке успешно свршили и да сте зрели, да можете иохађати велике школе, на ко.јима ћете стећи себи умно имање, стручно своје образовање. Од данас ви се ослобађате школске дисциплине; од данас сте слободни грађани; улазите потпуно у слободу. За сваки свој чин и корак од данас одговарате — ако се не -судара са државним и кривичним законима — само себи и својој савести. Ја хоћу пред полазак ваш у слободу, да вам обележим задатке, којеје на вас ставила природа и људско друштво и хоћу, да вам дам пријатељска упутства, како ћете те задатке добро решити. Природи је главна тежња да живот одржи, главна јој је сврха, да све живе врсте на земљи, и биљне и животињске одржи. Као што је материја и енергија на земљи вечна, не може се изгубити, тако се ни живот, ни жива створења на земљи не могу изгубити, док год физичка могућност за одржавање живота постоји, а та могућност ће на земљи бар милијунима година трајати. Природа одржава живот и живе врсте преко две своје јаке, огромне снаге; преко два велика нагона, која је усадила као представнике својих сталних и непроменљивих закона: преко нагона за само-

одржањем и преко нагона за плођењем. Нагон за самоодржањем приморава сваки жив створ, да се као жив створ и као јединка своје врсте до крајњих граница биолошке могућности у животу и у борби за опстанком одржи, а нагон за плођењем нма ту сврху, да ствара потомство слично, у главним особинама својим родитељима. Потомство се ствара плођењем, које се у природи на разне начине обавља (дељењем, пупљењем, спорулацијом, копулацијом, коњугацијом). Више биљке и више животиње имају засебне органе које стварају ћелије, које су разног сексуалитета и из њихова споја замеће се и зачиње се нов жив створ. Више животиње, у које и човек у смислу зоологије спада, имају одељен мушки и женски род, имају јединке мушког и женског рода. Свакп род има своје засебне органе за плођење, засебне полне органе, којима је задатак, да стварају оплодне ћелије, које ће се полиим опћењем састати, спојити уједну оплођену ћелију, из које ће се дељењем створити млада индивидуа исте врсте и после одређено дугог живота у материци матерњој родити, да се после постепено развије у зрелу индивидуу. Да би природа приморала две јединке разног рода а истеврсте на плођење, усадила је у полно зреле јединке нагон за плођењем, који је не само јак, него и неодољив и управо бруталан, да му се ни најкултурнији човек не може да противи. Акт плођења је уз то везан за сласт и уживање. Но никада се не сме заборавити, да природа ту сласт није створила за забаву и ужи* вање живих створова, Та сласт је само плата, коју даје природа зрелим створовима, када јој помажу, да стварају по* томство, када јој дакле извршавају тежњу, да живот и живе врсте на земљи одржи. Да видимо сада, какви закони владају у природи међу јединкама једне исте врсте и међу јединкама разних врста. Ви, Господо, из природних наука знате, да у органском свету влада еволуција, постепен развитак и да су све више живе врсте постале из неколико првобитних, најпростијих живих бића усавршавањем. Ту еволуцију у природи и г гу десценден-