Школски гласник

Стр. 192.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

ставе узима знање, и то помоћу дидактичког материјализма, дотле експериментална педагогија, за сврху узима развијање чула, а нарочито развијање критичкога духа. Поред овакових колосалних разлика у оба ова педагошка система није ни чудо, што је ХербартЦилеров педагошки систем, постао од нека доба такорећи вулгаран. Искрено морам рећи, да је експериментална педагогија једна од врло тешких наука. Она засеца у биологију, физиологију и експерименталну психологију. Но у колико је тешка, у толико је интересантна, јер учитељи служећи се методом, које нам споменуте дисциплине пружају, самостално долазе до резултата приликом решавања педагошких проблема. По нас учитеље јесте, самостално истраживање и решавање педагошких проблема, једно од највећих важности. Ко се самосталним експериментисањем служи код решавања педагошких проблема, тај долази до извеснога знања, које постаје трајна својина његова. Осим тога увиђа, како се лако решавају поједини педагошки проблеми, који у разним педагошким „ називсистемима" један другоме у опреци стоје. Фехнер се први служио експериментално-статистичком методом код решавања педагошких проблема, зато њега можемо и назвати оснивачем експерр!менталне педагогије и психологије. Вунт је основао одмах први завод за експерименталну психологију. Угледајући ' се на њега, многи педагози и научењаци првога реда основаше сличне заводе у Француској, Енглеској, Немачкој, Италији, а нарочито у Америци. Тако Америка постаде легло данашње експерименталне педагогије, која је освојила читав свет. Ми Срби, можемо се радовати, што у Америци, у тој модерној земљи, имамо знаменитог раденика и научењака Г. Др. Пају Р. Радосављевића (бивши мој професор у Сомбору), који као професор експерименталне педагогије, дела на једноме тамошњем универзитету. Читаоцима ће бити познато његово име, јер

је он код нас Срба најплоднији педагошки раденик, и у свима српским педагошким часописима заступа правац модерне педагогије. Пригрлимо ову лепу и најмодернију науку, која нам пружа лепих метода и резултата при решавању педагошких проблема. Ја сам се свагда бавио и уверио, да се педагошко знање, једино самосталним експериментисањем даје постићи и утврдити.* Чинимо ли експерименте на деци, упознаћемо им дух, увидећемо, да дете није га8а", којим се по вољи поступати може, него, да је индивидуум, који се у обзир узети има, и који захтева само ону психичку рану, која заиста души годи. 1. јула, 1913. год.

Педагошки преглед. Просветни рад у Аустрији. У току године 1911/12. приредио је бечки универзитет у Бечу 89 течајева, а ван Беча 26, на којима су одржана предавања за народ. Године 1910/11. одржано је у Бечу 93, а ван Беча 31 предавање. Предавачи су подељени били по факултетима овако: јуридички 7, медицински 10, филозофски 46 и техпичка велика ижола 1. Посета ових предавања и уошпте и просечно била је мања у последњој години. Материјална средства за течајеве дало је министарство просвете у своти од 17.000 К, а доњоаустријски сабор 2000 К, осим тога било је прилога од општина, корпорација и приватних особа, а и од улазница и продатих програма. Обзиром на тешке финансијске прилике тих течајева, повисиће министарство годишњу дотацију на 18.000 К и даће још припомоћ од 5000 К једном за свагда. Исто тако помоћи ће и бечка општина ове течајеве са годишњом помоћи од 2000 К а уз то даје бесплатно локале. Остали добровољни прилози износе 6792 К. Наредбом министра просвете увешће се у основне и грађанске школе иастава у кувању и домазлуку. То ће се увести у оне

* Види моје радове у „Школ. Листу" од 1910. г., бр. 5., 6., 7. и 8.