Школски гласник
Бр. 13.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Стр. 229.
у Матици Српској и српској школској књижевности име своје ; оним темељним камењем, којим си засновао бољу будућност своме наставничком сталежу и под прво име српског педагога, „Натошевић"-а, ставио свој председнички потпис — још није донизан низ споменика твога рада и живота, који иза тебе остају, да говоре: „Благо томе, ко довијек живи, имао се рашта и родити!" Јер ти, драги Ђука, куда год си макао, живот си сејао и за живот си се борио, па зар за то све да ти буде награда смрт? Не, него ево и нас, да ставимо венац на твој свежи гроб, један од најсвежијих и најтрајнијих венаца, јер он носи име „Невен". Новосадско Српско Занатлијско Певачко Друштво „Невен" прикупило се ево у венац око твога гроба, да се опрости са земним остатцима твојим, али да и оно прими у се дух и успомену твоју и собом их овенча и очува, докле год га траје, као завештаје свога бившега вреднога перовође и председника. Јер ти, кад си у колу својих учитељскнх другова на сва поља доспео да ставиш своју руку п заступпш сталеж свој, гле, ни ово поље, које је у српском народу баш нарочито заслугом српских учитеља процветало, не остаде, а да се не подичи твојим вртарским рукоеадом. Међу осталима и ово певачко друштво постало је и одржава се учитељском муком. Духовни п законски темељ ударио му је твој преходник и друг по позиву нокојни Радослав Хорват, а оно се дичи, што је као другога учитеља председника имало и тебе, понос учитељски. Зла коб српскога народа наших дана, где неумитна коса смрти удара баш у најједрији сенокос, хтела је да ово друштво већ на почетку другога деценија свога живота убележи вас оба своја учитеља председника међу своје покојнике, у читуљу своју.' Стојећи погружени пред том тешком судбином ми те молимо, понеси поздрав и израз наше благодарности и преходнику и сараднику другу своме на добру овога друштва, а ми вам се завештавамо, да ћемо ваш расад овде и ваше успомене и среће ради љубљеног вам српског народа брижљиво неговати и, дај Боже, дуже него крстаче ваше п надгробни вам камени споменици носити записе имена вам у живим срцима певачке омладине српске преносећи их са колена на колено, да
се засведочи она песникова реч: „Не умире нигда, ко за народ живи". А ти си, драги покојниче, заиста живео за род свој и за нас. Зато нека тн је хвала и слава! Вјечнаја ти памјат!
Изјавв саучшћа сз^Ертг-н: ЂОКЕ МИХАЈЛОВИЋА, српског народног учитеља новосадског. А. Брзојавна саучешћа. Удовој Михајловић, учитељици у Новом Саду. Сомборски учитељски збор са болом у души изјављује Вам саућешће у преголемој Вам тузи. Сомбор, 24. августа 1913. Чонић, управитељ. * Удовој Ђоке Михајловића у Новом Саду. У Вашој великој жалости примите наше искрено саучешће. Стари Сивац, 25. августа 1913 г. Сивачки учитељски збор. * Удовој Ђоки Михајловић, у Новом Саду. Осећајући превелики губитак за нашим садругом примите наше најискренпје саучешће. Меленце, 24. августа 1913. Учитељски збор. ❖ Удовој Ђоки Михајловића, учитељици у Новом Саду. Сви оплакујемо смрт најбољега међу нами. Ада, 24. августа 1913. године. Ађански учитељи. * Госпођи Катици Михајловић, учитељици у Новом Саду. Дубоко жалимо Ђуку, моје и мојих искрено саучешће. Темишвар, 24. августа 1913. Костић. & Госпођи Катици Михајловић, учитељици у Новом Саду. У преголемој тузи наше саучешће. Сентомаш, 24. августа 1913. Породица Белић.