Школски гласник

Бр. 13.

ПЖОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 231.

Поштована господо! У недељу 11. (24.) августа у 7 сати пре подне, баш кад је победоносна српска војска улазила у окићени и одушевљени Београд, а која је у првом рату осветила Косово а у другом спрала љагу Сливничку и ослободила вековима заробљену браћу нашу и укротпла вероломне савезнике — небраћу Бугаре, и тиме подигли углед и осветлали образ не само себи него и целом Српству и то не само пред целим Словенством — осим Пољака и Бугара — него и пред целим светом; па баш на тај најрадоснији и најсвечанији дан после 567 година — од крунисања Душановог за цара — баш тај дан добих од пошт. Друштва посмртницу, да је мој мили и драги Ђока Михајловић преминуо и да ће баш на тај исторички значајан дан по Србе бити сахрањен у 5 сати. Будите уверени, да ми је та тужна вест сву радост тога дана помутила и ја сам покојника, у мислима у 5 сати испратио. Ја сам 20 година био управитељ наших основних школа и признајем и пред Богом и људима, да су ми најсимпатичнији, најпријатељскији и најмилији били: Ђока Милић, Танасија Костић и покојник, јер сам их сву тројицу сматрао не као подчињене него као рођену млађу браћу и искрено одане пријатеље. Покојник је неоспорно заслужпо од Бога рајско насеље а од српског народа најтошшју благодарност за свој рад: за народ, учитељство, школу и просвету, и ја му као и Ви његови другови, бивши и садашњи његови ђаци из дубине ојађене душе кличем: „Слава му и хвала на свему! Бог да му душу прости и мир пепелу његову!" Молим врло лено, да изразите моје топло, искрено и пријатељско саучешће госпођи покојниковој и сину му. Београд, 16. (29.) авг. 1913. С одличним поштовањем Др. Лаза Станојевић. ❖ Милостивој госпођи удовој Ђоке Михајловића српској учитељици у Новом Саду. Поштована Колегннице! Поводом смрти покојнога супруга Вашег, а учитељског првака и сталешког организатора и будилника г. Ђоке Михајловића молим да примите израз дубоке жалости и искреног саучешћа како од моје стране, тако и од стране среског учитељског Збора Темишварског, кога сам председник. У редовима нашим дуго ће се осећати празнина, коју је покојник иза себе оставио, а у аналима учитељским вазда ће светлити име Ђоке Михајловића, као стегоноше идеје:

савесног рада и сталешке еманципације од нестручних и непозваних утицаја. Нека је врломе покојнику слава, а Вама и Вашем сину утеха, да и ако је покојник рано преминуо, али је своје место и као школски и као друштвени раденик дивно испуњавао и након себе сјајан спомен оставио. Темишвар-Фабрика, 10. (23.) авг. 1913. С одличним поштовањем: Ђура Терзин, срп. нар. учитељ, предс. среског учит. збора темишварског. * Благородној госпођи Катици Михајловић рођ. Сремчевић у Новом Саду. Поштована Госпођо! У великој тузи Вашој за непрежаљеним вредним сарадником нашим на просветном и књижевном иољу, г. Ђоком Михајловићем, којинасје све пријатеље и познанике својом наглом смрћу изненадио и ожалостио, изволите примити израз и мојега искреног, топлог саучешћа. Жалимуједно што, изненадно спречен, нисам могао учествовати при погребу. Карловци, 11. (24.) августа 1913. С одличним поштовањем Р. Врховац, гимн. директор. Поштованој госпођи Катици Михајловић учитељици српске школе у Новом Саду. Врлоштована госпођо! У велпкој тузи за незаборављеним Вашим добрим супругом изволите примити моје најискреније саучешће. Пакрац, 11. (24.) авг. 1913. Одани Вам Никола Шумоња управитељ српске учитељске школе. * Поштов. Госпођи уд. Ђоке Михајловића срп. народнога учитеља, уредника „Школског Гласника", итд. у Новом Саду. Врлопоштов. Госпођо! Као гром из ведра неба стиже ми глас, да је Ваш и мој Ђока изненада напустио овај свет. 0, да клете судбине! Човек још пун телесне и душевне снаге, оран и вољан за рад у школи и народу, веран муж, добар друг и пријатељ, неуморан радник — мора да напусти све и иде на онај свет, где нема злобе