Школски гласник

Стр. 243.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

П Р 0 Г Д А С. Браћи учитељима и сестрама учитељицама — претилаШницима и чиШаоцима „ЈЛколског Гласника ", на знање и равнање. Смрћу Ђоке Михајловића, врсног школског раденика, друга и уредника органа митрополијског учитељства, остаде „Школски Гласник" без свог вође и родктеља. Настаје питање: хоћемо ли допусШити, да Шо сироче, без помоћи и поШпоре умре и, да ли учиШељство и на даље смашра за поШребно, даље излажење „Школског Гласника", као јединог Шумача и стожера свог у Угарској, па напокон и Шо: „да ли учиШељсШво сме дозволити пресШанак „Школског Гласника" сред оваких прилика, у којима се он иза пок. уредника налази?" Ако учитељство знаде ценити потребу даљег опстанка сирочета Ђукина, знаће шта му је дужност. Знаће, да му је дужност лист свој, — који једино њему и служи, — потпомоћи претплатом и сарадњом. На прву месту пак, знаће дужни претплатници и читаоци, шта им ваља чинити, да сирочету бол ублаже и, даљи живот одрже. Због несавесних претплатника и читалаца, сиромах покојни уредник, који је тај лист из чисте љубави на спрам свог сталежа уређивао; умним обилним својим радом снабдевао, — дугује штампарији знатну своту. И ако се дуг за штампање „Школскег Гласника" због несавесног плаћања претплате гомилао ипак покојни Ђука није читаоцима Гласниковим досађивао честим опоменама за дуг, него је трпељнво чекао и тешио се да ће доћи време кад ће се дужници и сами сетити своје обвезе према листу. Но пошто то до сад нису учинили, то молимо да сада учине. Сваки дужпик добија на листићу назначену своту колико дугује, јер смо уверени да има међу дужницима који не дугују што не мисле платити, него једино из заборавности. Таку исповест, нисте чули са усана покојног Ђуке, а само за то, што гаје болело, да у његову колу има таких, који не схватају дужност према себи. Дуг овај, бележи се на терет покојног Ђуке, а сада, па терет његове сироте ожалошћене жене и јединчета сина. Дуг тај, није дуг Ђукин, а још мање дуг његових сирота, него је дуг то оних несавесних читалаца и претплатника, које ћемо обелоданити и жигосати, ако у најкраћем року, не изшре своју претплату. Ако је пак измире и обнове, тада им прашта блажени сен покојника, а од срца сироте његове и ми најближи другови његови, који смо се примили, да средимо питање Ђукиних обвеза, према свему и свакоме. Ђука је на „Школском Гласнику", трошио највећи део свога времена и готово сву своју физичну и умну снагу, а врх свега вечито наплаћивао, па изнурен и сломљен у гроб легао, оставивши толики дуг, без своје кривице. Није сиромах нигде, па ни овде за се, већ све за друге радио. Жена и сироче-јединче Ђукино, нису заслужили, да им поред Шетке жалосШи и сШрашнога губиШка храниШеља-браниШеља, — баш они, за које је Ђука радио, живео, дисао, па и издахнуо, и иоследњи душек испод главе извуку! Ко ма и труни увиђавности и срца има, тај неће часити часа, него ће дуг измирити, а нову претплату обновити, па још и нове претплатнике прикупљати. Док срески учитељски зборови, у овом питању не проговоре и не донесу легално становиште, један ужи круг учитељства из Н. Сада и околнне, привремено ће уређивати лист и сређивати прилике његове са чврстим уздањем, да ће овај проглас наћи братскога одобрења, а још више стварна одзива. — У то име на посао и на дужност! Приврвмвни уређнвачкн Одбор.