Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛЛАСНИК

Стр. 244.

На знање. У споразуму оа пријатељима покојног ми мужа Ђоке Михајловића, издаваћу под својим именом „Школски Гласипк" до 1. јануара 1914. год. Лист ће до тога доба бити уређиван у духу правца, који ми је остао од Ђоке у аманет. Од 1. јануара 1914. пак, у смислу решења митропол. учит. скупштине од 1910. год. као и пристанка Ђокина, предајем лист учитељству а на руке Новом Саду најближих пријатеља Ђокиних, који ће наћн пута и начипа, да листу осигурају даљи опстапак, што ће пак зависити не само од тог малог кола људи, него свакако и од свију осталих другова и другарица ми. Молећи поштоване сараднике, да ме бар до тога доба потпомогну обичном сарадњом, п-репоручујем се и пажњи претплатника, како би за то време могла средити ствари, „Шк. Гласника", које чекају што брже и темељито коначно сређивање. Како мије пак у том послу први помагач г. Жарко Алексић, учитељ у Футогу, то молим, да се сви рукописи, књиге и листови, шаљу на њега у Стари Футог. Нови Сад, 15. окт. 1913. Катица удова Ђорђа Михајловића.

Краснопис у српској народној школи. (Свршетак.) 4. Специјалне примедбе. и, ш, и, Ш, г, ч. Код и, ш, и, гп, г прво се вуку коси, а по томе прави потезови. Праве црте не смеју ићи ни мало по трагу косих, него одмах одвојено. Код слова „ш" и „Ш" пазимо на размак правих потезова, а код „п" и „ш" да горњи водоравни потез буде толико дуг, колики

је размак између 2 односно 3 права потеза и да се исти тик над ленијом повуче. Код слова „г" треба пазити, да кратки вертикални потез не буде далеко од усправног. Горњи део слова „ч" треба да се пише до х / 2 дужине слова. н, т-6. Код ова 2 слова треба пазити да су 1) усправне црте паралелне, 2) да размак правих црта не буде ни преузак ни преширок, 3) водоравна црта да се повуче на средини, а округлина слова „њ" да досеже до средине висине слова. л, љ, м. Тачка код ових слова треба да је одмах над дољњом главном повуком. Први коси потезови треба да су мало вијугави. с, е, о, а, х, ж. Лево полуколо слова „с" треба да је округласто; код „е" кос потез треба да је вијугав, „о" потпуно округло и затворено; исто тако треба да је округло и код слова „а", прави потез слова „а" треба да тачно од леније почиње и да у средини својој додирне округлину слова „о"; код слова „х" полукола треба у средини да се додирују (код слова „х" деци је тешко одмерити, где треба да почну писати деспо полуколо); код слова „ж" треба пазити да буде једнак сразмер од средњег правог потеза до полукола и да се водоравни потез тачно по средини повуче. ћ, к, в, б. Код прва 3 висока слова прво се вуче до горње главне повуке кос потез, по томе вертикалан овалан до горње помоћнице, по томе прав до дољње главне повуке који на свршетку косог, а у почетку овалног потеза сече горњу главну повуку. После тога долази код слова к и ћ кос потез, који се има вући од дољње главне повуке, после овог долази код „ћ" прав потез, а код „к" мало горње полуколо до половине реда, а испод њега (и то тачно испод њега) прав савијен на десно. Код „в" после правог потеза долази одмах десно полуколо са коврчицом. Горњи потез слова „б" треба да почиње од средине десне половине округлине. ј, у, ц. џ, д, р. Код ових слова дољњи коси потезови са дољњим правим имају се сећи на дољњој главној повуци; кос потез код слова „р" има се почети од