Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 248.

а фанатични иоборници антиалкохолистичке идеје, јер „себе прегорјев највише ее може". А знамо већ и из школског живота, да је то већ и због тога нужно, што је пример иајјаче васпиШно средство. Ради тога они би требали да уђу што подробније у проучавањс алкохолних пића. У том правцу биће од користи јавна предавања, дискусија, и нарочити курсеви из алкохологије. У учишељским школама требало би уз хигијену нарочито предавати и о утицају алкохола на децу. Из до сада реченога јасно видимо да није само свештенство позвано да одвикава народ од убитачне навике пијења алкохолних пића, по моме мишљењу учитељство је наше ако не позваније, оно бар исто тако позвано да предочава народу штетне последице алкохола и да свим могућим средствима настојава да све оне штетне обичаје наше који су у свези (а то су мал' те не сви) са алкохолом реформишу и полако еманципују од алкохола. Кад је пак тако велика по живот и здравље народно значајна реформа у питању да се оствари ту се онда учитељство не сме изговарати да је „свештепик српски много доколнији него учитељ". Напротив ту би требало пријатељског натицања с једне стране за подстрек а с другс пак за пример и углед колико сс може себе и своје „ја" прегорети и жртвовати за општу сгвар и благостање народно. И српски учитељ може ту много, врло много учиниШи и задужити да српски народ још и више поштује учатељски чин, јер он зна поштовати и шај чин, ако је учитељство заслужно Шога пошштовања, а зна и непоштовати епископски чин, ако оно није достојно поштовања. Ово ће пак само тада бити када у првом реду једном сами учитеља буду убеђени у шкодљивост и убитачност алкохолних пића и када и они својим личним примером највише, утицали буду на своје ученике и на народ. Они би тада на родитељским састанцима упућивали саме родитеље на уздржавање од алкохолних пића и нарочито пастојали да се деци не даје никаквих жестоких пића. Они би

тада пазили да се на излетима и „мајалесу" не дају ова пића деци. На школским свечаностима они би сваком приликом најревносније могли прогањати алкохол и предочавати штетне му последице после пијанке и терсвенке. Они би били најревноснији оснивачи антиалкохолистичких удружења међу ученицима и ученицама. Јер то — антиалкохолисТичко — семе нужно је већ ту у основној школи посејати ако смо ради доцније једар и здрав плод да беремо. И само оваким радом учитеља свих школских категорија створили би боље погодбе за успешан наставни и васпитни рад и у многоме би помогли да млада народна поколења буду свежија, умнија и издржљивија. А то је дело такве вредности које вреди напора и труда свих мисаоних и племенитих људи који се баве васпитањем омладине. Покушајмо тим путем грести, прегоримо себе, истрајмо у тој мучној борби против заједничког нам непријатеља бар дотле, док свако од нас једно поколење не изведе до зрелог доба, па ћемо видети да уплив школе пије мргиав и да ми раме уз раме са свештеником, сложним и заједничким смишљеним радом и без учешћа државе можемо златан преображај учинити на том пољу. — Само за ту задаћу су нама потребни млађиљуди, чврсте, јаке воље, постојана, непоколебљива, одлучна карактера, а ми то тако мало, мало имамо! Или севарам? Уверите ме браћо о противноме и ја ћу радосним срцем повући своју тврдњу. — На посао дакле млада браћо! Ставимо се у службу тог важног социјалног питања и послужимо орно и вољно подизању и одгајивању бољих поколења народних. Враћо и другови ви имате реч! Бранко Ролер.

Школски надзор. — Глас из учитељеких редова. Поодавна је код нас пречишћено питање о потреби сталног школског надзора. И говорити на овом месту о потреби његовој, држим