Школски гласник
ШК01.НИ глдсник ЛИСТ Зћ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 15. У Новогл Саду, 15. октобра 1913. Год. 1/1. СНДРЖДЈ: Новодом сазива Сабора: Свима среским одборима на зиање и равнање. — Непосредна и педагога, од Раи1 Непк1ег-а, нревео Жпвојин Раковић. — Живчани систем као функција душе, од Васе Вртипрашког. Стонједногодишњица прве српске Учитељске Школе. ; — У корист организовања. — Учитељство: 25 годишњица савеза југо-словенских учитељских друштава у Аустрији. — Из праксе: Школски излети. — Лпстак: Цртице из учитељског појачког живота. — Нреглед књига и листова: АгсШу Мг ^езатпие Р8усћо1о§1е. Негаиз§е§'ећеп уоп 1)г. Е. Меитапп ипг! 1)г. XV. ХУкШ, превео Др. Паја Р. Радосављевпћ. — Белешке. — II. Исказ о скупљенпм прплозпма у корист оснивања фонда ј Ђ. Мпхајловића. — Књижевне вестп. Поводом сазива бабора. Свима среским одборима на знање и равнање.
Поводом смрти патријархове, иастала је потреба избора новога поглавице овопределне цркве, Услед тога, круже гласови по јавности о сазиву сабора. Нас учитеље, као и остале Србе мора интересовати та ствар, али посебно ми учитељи, имамо сем избора црквене поглавице још много што-шта, да очекујемо од тога заседања. Или, зар је у животу школе и учител>ства све у реду и како ваља, или ће ново заседање сабора обавити само избор патријарха? Право је, да се овако важна празнина попуни новим лицем, али је ваљда још правије, да се и нрилике школства и учител>ства већ једном среде. Докле год буде овако стање трајало, све дотле ће наш народ назадовати, ма имао 100 матица, 500 привредника и још неколико стотина разних установа. Ми отворено тврдимо: да је свака мука и рад око подизања народног благостања илузорна све донде, докле год се питање гаколе п учишељсшва не реши према прописима модерних и оправданих школских и учишељских захтева. То нека добро упамте сви, којима је досуђено да ведре и облаче у нашем народно-просветном животу. Од кад се знамо, како-тако решава-
мо и свршавамо остале народне послове, а школске и учитељске, — који су основ сваком раду и успеху, — остављамо на страну, да иду како иду, или да их неко друго посвршава и дотерује по свом ћефу. Просто заседање нашег нар. цркв. школског сабора, био је изузетак 1910. године у новембру, одржана је митрополиј. учит. скупштина. Главни рад њезин био је: претрес нацрта школске уредбе. Нацрт те школске уредбе, тежио је, да једном за свагдасреди нросветненам прилике, које су запарложене од толико деценија, ево још и данас. Учитељство га након толиких очекивања раширених руку примило. Примило га је стога, што је уредба тежила, да среди ова питања: 1. Задатак основне школе са тешњим спољашњим и унутрашњим уређењем. 2. Уређење одношаја учитељства према властима и органима; делокруг учител>а у школ. раду и животу: тачно обележавање учит. дужности. 3. Стварање сталних редовних прилика за успешан рад у народном просвећивању: 4. Здравственост и 5. уређење, односно повишица учит. берива.