Школски гласник

Стр. 272. забораву и оставити их пезапажене. Радовали би се пак, када бп се од браћс и сестара нашао ко, да се за неке од ових новина и повремене часописе заинтересује, те ио нешто у целостн у „Школском Гласнику" пресади. Стојимо на услузи.

Б е л е ш к е. Деоничари нове емисије учит. д. д. „Натошевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице, пошто је рок уплати већ кстекао. „Учитељ" београдски о пок. Ђуки Михајловићу пише ово: Ђорђе Михајловић. Српско народно учитељство из Митрополије Карловачке изгубило је 10. (23.) августа о. г. после кратког и тешког боловања свога првенца, свога вођу, за којим је последњих 5 — 6 година јатомице летело у слободније, топлије иоље свога сталешког и школског рада. Својим слободоумним и мушким држањем на пољу сталешког и просветног рада, својим стручним разлозима у писму, својим спремним и убедљивнм го ворима привукао је пажњу целе народне интелигенције, а нарочито је повео за собом српско народно учптељство, које га је у сталешкој борби пратило. И народно представнпштво у епархији и народно-црквеном сабору позвало га је у Епархијски Школски Одбор и у Народно-Црквени Школскн Савет, да својим стручним знаљем помогне, да се школа и њен просветни рад упуте своме правом задатку. И он је помагао драговољно и с великим пожртвовањем све док ннсу лане 1912. г. владиним нером збрисане наше народно-црквене автономне установе. Да је велпка већина српског народног пчитељства одобравала његов рад опазило се на поверењу, којему је поклањало бирајући га за председника у среским учитељскпм зборовима, бирајући га за заступника свога у епархијским скупштпнама, за управног члана свога конвикта у Новом Саду, а лане за председника свога новчаног деоничарског друштва „Натошевић". Представништво књиге српске, наша „Матица Српска" изабрала гаје за члана Књижевног Одељења, а ово опет у Књижевни Одбор, што је, опет знак, да се и

Вр. 15.

његов књнжевни рад не само на' педагошкој струци, него п па другим пољима народне просвете ценио и уважавао. Његов педагошки рад огледа се поглавито на многим чланцама „Школског Одјека", у којем је сарађивао у друштву са још 3—4 учитеља новосадска; а најбоље се огледа његов чисти правац на том пољу у „Школском Гласнику", који је од 1906. г. па до смрти своје сам издавао и своје мишљење о школи, учитељству и васколиком просветном раду утискпвао у чланцнма и белешкама тога листа. Поред педагогије и методике бавио се и баштованством, те је неко време издавао и лнст „Баштован", а написао је из те струке и једпу књнгу за народ, коју је издала и наградила „Матнца Српска" из задужбине Петра Коњевића. Покојни Ђорђе Михајловић родио се у Новом Саду 1865. године, ту је изучио основну школу и нижу гимназију, а затим српску учитељску школу у Сомбору. Учнтељевао је две године у Баји, за тпм десетак годпна у Бегечу (селу бачком на Дунаву), онда у Вел. Кикинди две године и последњих 14 година у своме родном месту Новом Саду, где се и оженио учитељнцом Катицом Сремчевпћевом, те у тихом и мирном домаћем и срећном породичном кругу отпочео живљи рад на своме стручном образовању и после кратког времемена толико успео, да је извојевао угледно место међу првацима учитељским. Свакако је покојнн Таорђе Михајловић ређа иојава народне пнтелигенције и зато му је и укоп био велачанствен и достојан једног одличног школског и просветног раденнка; јер га је одликовао својом посетом и сам еппскоп бачки, Њег. Високопреосвештенство г. Мптрофан Шевић, нспратила га је до вечне куће велика маса народа свију сталежа, а опростили се с њиме у топлим беседама: др. Т. Остојић, секретар „Матице Срнске"; Љубомпр Лотић, епарх. школски референт: Гавра Грбић, учитељ; Ђорђе Гајин, учитељ. и потпредседник деоничарског друштва „Натошевић" и професор Ј. Живојновић, председник певачког друштва „Невена", коме је покојник био неко време председник. Све те прилике говоре, да се покојни Ђорђе Михајловнћ достојно одужио својим радом и животом своме милом народу и да је све нас задужио признањем, те му и ми

/ ШКОЛСКИ ГЛАСНИК