Школски гласник

1>р. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАПШК

Стр. 302.

учнтељи и траже, да ее учење у учитељским школама продужи на 6 годпна и да се обрати пажња на педагошке предмете и школски рад; а поред тога, да свакн ђак, којн хоће да ступи у учптељску школу, сврши бар нижу гимназију или грађанску школу, која је равна нижој гимназији. Да би народна школа у Галицији васпитала народну омладину, да буду људи од рада, прожети родољубљем и ножртвовањем траже учитељи, да се нови нараштај тако васпита да: 1. Школа добије учитеље, који су филозофски образовани, да бп могли разумети и користити се делима великих филозофских мислилаца: 2. Да учитељи, који ће живети у народу и с народом, познају језик свога народа, његове обичаје, његову историју, његове економске и привредне прилике, његову литературу и његове потребе; 3. Да учитељи знају свршнти свој посао у школи у погледу дидактичком и методичком; и 4. Дати учитељу тако безбедан положај, који бп га чинио потпуно независним у грађанском животу, како н'е би морао подлећи страном упливу, већ би ишао за развитком нових поколења и био у раду слободан и потпуно одрешених руку. Али, на жалост, данас су учитељске школе у Галицији „фабрикације учитеља и учитељици за све друго само не за школу и народ". Ове школе, какве су сада, дају такве учитеље, који не разумеју научна дела кад читају. Шта онда, овакви учитељи могу дати народу. Културни преображај доиста не. . . . У Галицији има 43 учитељске школе и то 15 мушких и 28 женских. Од ових је 18 државних а 25 приватних. Све су уређеие по жељи и тенденцији клерикализма; ниједна не одговара правим народним потребама. Тежи се, да се свест народна не пробуди и не развија, јер би у том случају одзвонило клернкализму. А шта да кажемо за наш учитељски подмладак, т. ј. за школу, која га спрема! У овом листу а по учитељским зборовима било је толико и толино пута говора о потреби модернизирања учитељских школа, али је све то остало: глас вапијућег. Данас, у XX. веку, када се сав свет труди, да спроведе смишљену поделу рада у чове-

чанству: да ое ни једна јединица тог човечансгва не оптеретн, а најмање присиљава вршењем бесплатних и у позив неспадајућих дужности, нас гурају на ново за певницу под раскламитан прозор црквени. Данас, када се све учнтељске школе у свету реорганизују према модерним захтевима света; данас, и иосле чистог и јасног решења прошлог народног црквеног сабора поднесених највишем форуму ради санкције, устаје један обичњејши катихета, па подноси преставку, да црквено појање и правило, буду и остануи на даље обавезни предмети у учитељској школп. II, наша највиша власт, која нас ових дана поново тера у певницу, усвоји ту преставку. Па онда, да не кажемо, да се п у нас не тежи за реформисањем учитељске школе! Како утиче школа на развитак деце. Неки школски лекар, вредно је чинио покусе код школске деце, те је пронашао да су женска деца за прва 3 месеца изгубила од своје тежине 8 Д к§., а дечаци од 7 година, беху за 1 к§. лакши од својих другова, који нису полазили школу. Шта више, школска деца су још нешто и мања од оне нешколоване. Школе у Белгији. У Белгији спремљен нов закон о школству народном, који ће да се дели на четири главна одељења, а то су: основно школовање да буде бесплатно; родитељима се дозвољава да шаљу децу у ону школу, коју сами изберу: обавезно школовање да се законом установи; наноследку учитељске плате да се тако уреде, како те животне потребе захтевају. По досадашњем закону основно школовање подељено је на три по двогодишња степена; дољњи, средњи и горњи степен, свршавао се са навршеном 12. годином; новп закон продужује обавезност похађања школе до 14. године. Ово ннје само продуживање обавезности него ће то бити права предспрема за живот. У један разред ће се поучавати највише до 40 деце, а у најгорем случају 50, и првих 6 школских година је наставни план за све школе један и исти, само за последње две шк. године наст. планови ће бити удешени, како то дотични предео и животне потребе захтевају. Трошкове за бесплатну наставу сноснће држава 60%. опћине 30 %, а окрузи 10%. Школарина за поједино дете установљена је према величинп оићина (30,, .32... 34 и 36 фра-