Школски гласник

Бр. 17.

Стр. 298.

није радила? Они, који су састављали пеставне планове и распореде часова, у многом чему, а особито у реалијима, техничким предметима и гимнастици, иросто су копирали државни наставни план. Тутнули су онде 2 сата недељно гимнастике, а ниеу рекли: како, кад, где, чиме да се ради? За учитеље је ово било у толико теже, што су у препаранднји тек чули за „неку гимнастику". — Да оно старо не ваља, то су видели и учитељи, а и претпостављене власти увиделе су, да су учитељима обесили нешто о врат, а ни сами не знају шта, те су зато и сами надзорници приликом својих ииспекција остављалиовај важнипредмет. Гимнастика је постојала и постоји само на папиру, да се зар покаже културном западу, који са папира купи податке, да смо .им у том погледу равии. Овакп наставни планови ни са педагошког, ни моралног па ни са етичког гледишта иису ваљали. Јер шта значи то натоварити једном човеку на врат оно, за што унапред знамо, да га апсолутно не може урадити ? Да видимо како раде они народи, који гимнастишу у основним школама, а без гимнастичких дворана; који дакле фактично раде, а није им гимнастика само на папиру. У Немачкој на пример, гимнастика је на млого вишем степену него код нас. За нас је овом приликом и згодније и лакше узети Немачку за пример, јер људи, који дају правац телесном васпитању у Немачкој, то су људи од знања, од науке од светског гласа, прожмани љубављу према своме народу, а на основу непобитних научно доказаних факата — пригрлили свом љубављу — одбацив где се тиче бољитка свога народа сав свој шовинизам, одбацили немачку гимнастику, као нерациолну и непедагошку, а пригрлили и усвојили шведску. У плану за Пруске основне школе, предвиђенасу 3 сата гимнастике недељно. Но та се три сата као такова предузимају по распореду само онда, када то време допушта. Како би то особито у северној магловитој Пруској, у Померанији било врло ретко, а нсто опет и по-

ред 3 сата недељна не би водило сврси, — то је влада пруска, 13. јунија 1910. уз предвиђени трећи сат гимнастике уједно наредила свакодневну гимнастику од 10 минута т. з. Хепшти^еп-Тигпеп. По тој наредби имају ученици пруских школа сваки дан за .реме одмора 10 минута један пут гимнастисати. Када је то могућеу много хладнијој Пруској, држим, да се може и код нас. Ја дакле ирепоручујем, да се свакиданза време одмора једанпут дневно 10 минута гимнастише. У лепе јесење и пролетње дане, препоручио бих ] / 2 — :! Д сата двапута недељно гимнастику спојену са гимнастичким играма. Зими ваља гимнастисати на последњем одмору, а лети ако нема довољно хлада, о првом. Када се у дворани школској ради, дворана непосредно пре веџбе мора бити изветрена. У дворани особито које се никаквим зејтином за под не мажу морају се радити таке вежбе, којима се не дише прашина; дакле веџбе без трчања, скакања, лупања стопалама о под. Како да гимнастишу наши ученици основних школа? Ово је најважније питање и ја држим, да је телесно васпитање код наших школа у опште баш због овога питања дошло у овако очајно стање. — Долазећи у додир са многим колегама, а и сам знајући колико су гимнастичког знања до сада учитељи из препарандије изнели, уверио сам се, да о гимнастици и то њезину методу немају ни појма. Да би гимнастичка настава и код нас добила полета, ваљало би на меродавним местима порадити, да се приређују годишњи стручни течајеви, као што то чине у напредном свету и то све донде, док учитељске школе не будуу тој прилици, да приправницима могу дати стручна оспособљења тог предмета. А сад да изложим само градиво. За ученике I. и II. разреда држим да треба да буде главно: гимнастика игра. То су сићушна деца, мала по узрасту, па мала им и воља, мала мускулатира, за чије развијање треба чекати годинама. Но, та се деца ипак не могу оставити сама себи. Учитељ н у игри нека их