Школски гласник

Стр. 311.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 18.

вну школу је свакако шкодљиво, па и опасно.* Услови су за свежину: пространа школа, видна, пријатна, добро изветрена, увек умерене температуре. Пространо седиште и т. д. Свежину дечју потенцира још и свежина самога учитеља, Која се у предавању, по тбну гласа и у држању његову огледа. Уз то, ваља дисцинлинисати и навикнути децу да је, кад учитељ у школу ступи, — свако дете на свом месту; за време наставе да мирно седи: руке и ноге мирно (али не укочено — круто) да држи, и да у учитеља гледа. Од самог учитеља зависи дисциплина. Покрети учитеља, начин приказивања и т. д, јесу од пресудна значаја по дисциплину. Осим спољашњег мира потребан је и душевни мир код детета. Често пута ово недостаје, јер деси се да дете нешто тишти. Учитељ све ово мора приметити т. ј. кад је узрок спољашња непажња а кад је код детета душевни немир, те ако је ово друго, мора покушати да га умири саучешћем, разборитошћу, љубављу а затим тек да захтева да дете пази. Ако дете радо иде у школу; ако час са песмом, или молитвом почнемо; ако и у најмање дете улијемо да зна, да је школа спрема за живот и напредак човека и ако се заиста трудимо, да школу што боље за живот вежемо, деца ће бити лепо душевно расположена. Ако изненада наступи какав неочекивани догађај, који обрати на себе пажњу деце (на пр. свирка на улици, ларма, или налети на прозор тица, муња, грмљевина, падање и т. д.) Чинимо се као да ни приметили нисмо или пак на један часак застанемо а затим продужимо, а најбоље би било тај догађај баш у саму наставу уплести. Наравно, има прилика кад учитељу не стоји у власти — немогуће му је нешто спречити. Тако је код појединог детета, код кога је урођена расејаноет и

* Левари капацитети оиет, тврде противно. Прим. Ур.

телесна слабост. Код сваке деце потребно је велико стрпљење. Заинтересованост је први услов одржања пажње код деце. Што се више за чега интересујемо, тим нам више то везује и спољашњу и унутрашњу пажњу, чула и пажњу душе подједнако. Заинтересованост побуђује сама ствар, која се приказује или особа, која га приказује или начин приказивања. Наравно, тада је највећа заинтересованост (а тиме и пажња) ако у побуђењу сва три ова фактора учествују. Прво је приказивана ствар. Констатован факт је да дете занима све оно, што може посматрати и што спада у круг његовог искуства; интересује га сваки догађај, прича. Друго је сам учитељ. Ако учитељ воли децу; ако се зна уживити у њихов душевни живот; ако зна с децом осећати и мислити; ако се зна за све оно заинтересовати, што интересује дечју душу. Код овака учитеља свако дете с највећим интересовањем и пажњом чека реч из уста његових. „И сам тбн гласа као и држање учитеља, који зна свој занат и који показује интереса за оно, што предаје, помоћи ће много да се побуди интересовање код оних, који уче и слушају." ( Габријел Компејре.) Ако је начии приказивања јасан и разговетан; ако је настава систематска, ако на основу психолошких закона иде постепоно с лакшег на теже, с познатога на непознато, с делова на целину, с посматрања на појам, са посебнога на опште; све ово потенцира интересовање, Дечји душевни живот је будан. Дете не може подуже да слуша приповедање и тумачење учитељево, а да и само не пита; да своје примедбе несаопштава. Но учитељ мора бити јако обазрив. Ту тежњу да не угушује, него да је баш буди, те ће тек онда пазити. Но, зато опет децу не треба са свим напустити, па да на зло употребе слободу говора и питања. У читељ у говору не сме бити сувише опширан, а ни сувише брз; прво повлачп