Школски гласник

Вр. 19. и 20.

ШКОЛСКИ ГЛЛАСНИК

Стр. Збб.

киваху одјеке пуних и празних буради, који час по из утробе земљине долажаху. Па ипак не клонух духом. Обратим се матерама дечјим, те почнем их стварношћу убеђивати о штетности алкохола. И, таман да се зарадујем неком малом успеху, ал' освану слава. Цело село, као да Бож' опрости изгуби памет. Ту се пије, једе, троши, разбацује, размеће свуд и на све стране, а код цркве тек, па и у самој њој, — чудо н покор. За славу, купљени су још из пређашњих годнна земљани бокалићи. Те бокалиће, држи тутор у једном сандуку на „корошу". Он их је држао нод кључом, јер: инвентар је инвентар! Уочи саме славе, изваљали нови арендатори петаку, па како је црква бнла одмах преко пута, сместе је лепо у притвор. Таки је адет! Ту су сви одборници: црквени и школски, па тутори, па звонари, па и оближње комисије. Тутор уз помоћ деце, која се начичкала по црквеној огради. око авлаџија и разних вртоглавица, — скине бокалиће. Одјекну црква од 2—3 јака куцња и, славина би срећно ударена у петаку, Сад настаје облигатно „коштање вина" (по најстаријем адету.) Лије се вино у бокале, па и нреко бокала и, кад се сви обређаше, отишло је на „коштање добро аковче". Већ и звезде затрептатне, кад у руци услужна звонара утрну свећа и кад се „одборници" са малим изузетком одбатргаше који кућама, који опет — да наставе. Што је било навечерју славе, продужено је на дан саме славе, али у много већем размеру, само што се тада комотније пило чело цркве до олтара поред дуга стола, него синоћ. Притвор добро заудара на вино, јер око пред вече, већ пехарници не могу да задрже славинин излив, па се почешће догоди и прелив преко бокала. Па ту су ти сам Бог зна са свих страна сви они, који мисле, да имају права, да се мало напију „црквеног вина." У тој гужви, догоде се и карамболи и пуних празних бокала, те у цркви надвлада смрад вина, над мирисом тамјана. Сво то чудо, одигравало се школској деци и осталој омладини на очиглед. Кад је око неко доба ноћи издала петака.

разишли се Хришћани, грдећи учитеља, што је одмах после резања колача отишао кући, а није остао да „пева", кад је плаћен. Сутра дан, — у реду је да се обави и појутарје. Дај опет вина! Сад се по цркви разлила читава бара, која ће се тамо и осушити. Трећи дан, ето ти моје узданице. Ето матера, у пратњи гајдаша. Тројутарје је женски дан. И, оно зло, што су га родитељи први и други дан започели, довршише родитељке мајке, а деца њихова, гледају, па у злу том виде добрн обичај, когањихов господин онако неправедно напала. Ето, како пропада сав труд и рад око васпптања нових честптијих и трезвенијих генерација. Тако пропада васпитни рад учитељев, кад на том раду остаје усамљен ни од ког неиомогнут.

Б е л е ш к е. Исправак. Ненад Рајић, учитељ у Ади послао је у корнст оснивања фонда пок. Та. Мпхајловића 4 круне а не 2, као што је иогрешно у овом листу објављено. „Српски учитељски конвикт у Новом Саду" примио је у децембру о. г. од: г. Богдана Свирчевића, учитеља у Суботици 22 К чланарине. — Од г. Др. Игњата Бокура, професора учитељске школе у Скопљу 40 К чланарине. — Од г. Љубе Стефановића, трговца у Новом Саду 102 К чланарипе. Аркадије Варађанин. Ових дана, навршио је овај врли просветни радник 70 година. Готово је иола столећа, како вредни Варађанин залаже све своје умење за просветип напредак свога народа. Па и сад, као умпровљеп, примио је неколико бесилатних часова у срп. виш. дев. школи Новосадској. Нема праве те установе, за коју се оН нпје залагао и душом и телом. А као учитељ, учинио је у свом послу највише, те и данас врши своју дужност, која му је у учит. конвикту поверена, на опште задовољство. — Врлом другу, нека је слава и хвала! На адресу братског нам листа „Учитеља" у Београду. Како су наше ирилике за нздавање уџбеника у толикој мери несређене, те, како их наша највшпа власт монополисањем