Школски лист

34

херватекои, Славонш, Срему, Банату, Бачкои и србскои кнежевини шштт, неће бити ни 5 — 6 душа одђ стотине, кое знам читати и писати. Проев^та се зачинЂ или започинб у малимг школама. У овима школама учи се т треба да се научи све оно, што 8 човђку уобште знати нуждно, као на нримЂрт.: духовна наука или молитве, читанФ, иисанЂ, рачунанћ. То треба да добро зна сваки човЂкђ и свака жена, били онк наибогагиегЂ или наисиромашниега стапн. Кадт, ее то у младоети научи , онда или дЂца сама но гд^коа осћте волш да уче што више, или ихг нвиови родитолби на веће науке упућук). Те дал^ћ или веће науке за сада су кодђ нает, нуждне онима, кои се за каквз о ; /бите етруке спремам, као за свештенике, чиновникс, воинике, учител^, трговце, и т. д. Оно нак, што ее у малои првои школи учи, нуждно е да свака душа она и треба да науча. Наши селани 10штт> вису ту нужду школс увидилк. НБима в до еада слабо ко и трудио ' а сроиски докузатв ту <ужду и коррзт-в , кош би нб . ва ^&ца а норед-Б д^це п они одтуда имали. Скоро е тешко било наћи селака, кои е и по едно свое дЂте драговолБно у школу давао и слао. ОдвратностБ или управг мржан на школу била е код г б селнна тако велика, да су власти и на овои и на онон страни морале на силу родител^ тврати, да дћцу евого у школу шалш. Ако Богђ да посл1з само 50 година потомци ће се наши томе чудити, али е истина цЂла, да су родителБи по лашимЂ селима радие каштигс плаћали и трпили него дЂцу свого у школу слали. Има тога доета 10 штђ и данасЂ. Главни су узроци тои мржнви на школу били ови: Прво и прво или еелннима ние нико озбилБно, вђшто и на добарЂ начинЂ доказивао користБ, кош ће и они и дћца нБиова имати одђ онога, шго у школи науче,