Школски лист

35

иди имђ в ко о томе еамо узгредно и у кратко кадЂ што као одђ ббде говорио. Селлни наши заиста ниеу тупи и они би кадри били разумФти сваке лсне и основане раздоге, кои би имт. се о томе говорили. Онк нису немилостиви спрамЂ свое д^ћце него баш нанротивт> доста су милостиви, пакг неможе се ре!ш, као што многи кажу, да они сбогг користи свое данашнЂ неће дЂцу свого да одпусте одђ говеда, коза, оваца, свинн, и т. д. Н би се смбо подватити да би сваку, па и наидивлвик) обштину убЂдити и увврити могао за кратко време о користи школе и приклонвти да дЂцу СВОМ СТ. НаибоЛБОМЂ волбомђ у школу шалм. И ту ние Богђ зна каква вЂштина нуждна. .ИзгредЂ се неможе лмдима иаметБ окренути. Вали за то имати топле волЂ а и стрплЂна. Ако лгоди нису еватили и разумФли оно, што имђ се за нвиову користБ говори данасЂ, треба то поновити 1оштђ кои путЂ и то све еднако докђ се лгоди необавЂсте. Упливђ земалБске власти, гдЂ е годђ разуманЂ, одђ велике е благодвти. Онђ в и ту нужданЂ. Оне, кои добро свое сами немогу разум^ти и загрлити, треба на то нат&ривати. Али сђ нашимЂ свЂтомђ може се за цЂло оиет више учинити са разлогомЂ и доказиванФмЂ него т'имђ начиномђ , пакЂ зашто да се ово лакше и за лгоде пристоиние средство своиски непокушава? Селнни наши незнаго праву кориетв , кого шсола доноси, а притоме и невиде те користи. Бар по многимђ селима или су слабо ту кориетБ могла виђати или нису виђали никако. Кодђ онакзи уредба, начина ученн, кивига, кодђ онакви учителн и надзирателн, ние чудп, што су селнни дЂцу свом у школу по 4 — 5 година слали иакЂ кад г б су одрасла и изђ школе пз шла, едва су што у читанго натуцала а у писанго мрчити знала. И данасЂ су рЂдке сеоске школе, из коа Д"ћца послЂ трогодишнћга ученн изађу да еу кадра