Школски лист

77

2.

НевештЂ и немарлви†учителБ не заслужуе свои лебацЂ, ма бмо оваи колико му драго маленг и црнЂ. 3. Питали су некогЂ честитогЂ учитела: „Колико сат1и имате на неделш?" — „Обично око'четрдесетЂ." — „Аи, то е напаетв млого! Тада кукавна деда морам седити по четавм осамЂ сатш на данЂ." — „Боже сачуваи! привати онетЂ учителБ, „н иредаемЂ на неделго само двадесетЂ сатш; али да се као шго вала за обучаванФ приправимЂ, потребуемЂ равно 1ошђ толико." Појчеш забава. Разбопникг и оаадникг. *) РазбоиникЂ и онадникЂ — пагубанЂ в и еданЂ и другш; оиаи намЂ отимлЂ благо а иманЂ, а оваи поштенб и име Ал' што онаи одаесе, опетЂ можемо добавити; а што оваи уграби, тешко више повратисмо. Одђ разбоинака се може човекЂ сачувати затворомЂ — а чимђ ћемо одђ опадника да се сачувамо ? РазбоиникЂ нзсђ остави, кадЂ в, што в болђ нашао, однео; а е лн опаднику доста, кадЂ намЂ е иоштенђ окално и поверенЂ кодђ .шд1и наруш^о ? Наипосле, иза разбоиника одма видимо шта е учинш; ал' што учини опадниггЂ, то каено дознамо, дознамо текЂ онда, кадЂ ее тешко више можемо помоћи. СребромобГе и раскогалукЂ. СребролгобацЂ збира ђубре, кае наискуплЂ благо; разметпикЂ раеипз скупо благо , као последпђ ђубре. СребролшбацЂ нема никакве радоети са своимђ благомђ ; раскошникЂ троши свое благо на свого пропаетћ. СребролгобацЂ 6 б 1 се 1 ошђ могао вратити на правБШ *) За обшту читанку.