Школски лист

79

милице гурашт. га данаст. одт. еебе; а онт. е човекг кои своимг крвавимт. зноемЂ и мукомЂ лебг изђ землБ вади и наст. ивиме рани. Сшари и нови обичаи. У едке сватове на частБ буде између млого отмбии господичића и еданЂ старацг позванг. Кадт, се ело изнесе, почну се сви еданг другомг- кланати и у великомЂ жагору за трпезу седати; самЂ едини старацЂ , мирно се кодг свогђ места наипре Вогу помоли, пакЂ онда седе. КадЂ се жагорт. мало утиша, приклони се едант. одт. господичића сгарцу, икао у подсмеи упита: 6л' те стари, кодђ васг иде 10шђ све по старои моди, ту се јошђ и данасЂ свако пре ела Богу моли? Не свако — одговори старацЂ. Шта упита онаи, — та ви сте валнда старешина у кући вашои, па зарЂ се невлада ту свако по вашемЂ примеру? Не , одговори старацЂ , марву и живадв, што ихђ у штали и по авлиш имамЂ, нисамЂ виђао, да се пре ела Богу моле, по свои прилици ће они по новои моди бити. Наилеаше ргЈво. *) • Овако рече една мати своши кћери: послушаи, да ти кажемЂ руво, у коемЂ ћешЂ се свакомЂ допасти: НакитЂ твое главе, нека ти буде честв; одело — невиностб ; завеса — стидђ ; бисерЂ — милости сузе; драгЂ каменЂ — скромноств; огледало — савестБ, а остали адиђари — добре мисли и добра дела; то руво на себе узми, па буди уверена, да ће те сваки одма, чимђ те види, и заволети.

Д О П II С II. В. Сомборх, на св. крала Милутина. Поглаварство града Сомбора, као ПатронатЂ свпо у овомђ граду налазећихЂ се *) За девоачку читанку.