Школски лист

127

з а што ?^Ш >"шшо1 западну варалицама у лукаве шаке, докђ ее не ЧЈпамете. Та клета учителвка комшЈи шлендрјану дае мршаву жетву и болеетну марву, докле не почне сравнБивати, иремишлавати и мозгати. Инатџје каштигуе процесвма, гпшшце и блудне синове болестима, крадлБивце ; и бунџ1е тавницама, па то трае тако непрестанЦ ^Јокт, се ђаци не науче памети, кое е наравно и у првои школи, те тшг оевтинје могло 6 б1ти . »Али, за Бога милога! гди е та баба?" Она ћари по свему свету, а по свои прилици и у твомђ селу. Та сшара учишелша зове се нужда, а нЂм бичк — шшеша. ,,Штета и лудому очи отвори" — и „Ко се еданпутт. ожеже, и на ладно пуше," вели мудра ербска пословица. № шђ е методт. и наистар1и и наиновш. Она учи разматрати и испитивати, шпгб т.е како! ерт. она ђаке свое ноеомт> удара о оно, што ће имг користити, оставллгоћи мађисторима Б а = ба, заедно ст> 4. вида рачуна. ,,А за што да сме та баба чинити до века недело међу нама То Богт, зна. Али да се на многимт, местима лгоди труде избити 10и владу изт> шака и то знамг; ерт> искуство учи, да свакако можемо бмти безт, ове црне школе, те да се уедно трошкови за нова аришта, за криминалне процесе и губишта могу уштедити, само ако се зарана јошг ђаци навикну размишлнти, покоравати се и право чинити. Одг. 3. У школи нужде уче се они, кои се у деч10и школи нису ничему учили. (Продужиће се.) Поучиа аабава, Девоика и мобичица. Скривена у трави цвета лгобичица, малент, ал' красант, и м 10 цветакБ — млогш е и не опази; ипакЂ она и невиђена свои м1о мириет, свуда распростире. Тако