Школски лист

117

му опетг ева дЂца добро восиитана. А онт> имђ одговори : Кадт. е Богг мене и мого жену с' првБ1М г в дететомЂ обрадовао, трудили смо се мб1, Ш то смо бол® могли, да то првенче наше добро воспитамо; с'осталомђ дЂцомђ имали смо много манЂ посла; ерт. е свако стар1е д^те примеромг своимђ знаменито намЂ од.«акшавало трудт> при воспиташш млађе д^це. Напоследку и све оне особе, с' коима дЂге у дому родителБскомт> у саобраћен1з долази на бронле се оне међу чланове породичне или не, имаго великш уплив-в на воспиташе дЋтинЂ. Зато се неможе доволбно нрепоручити родителБима, да при избору дади.гћ, служителн, а особито домаћега воспитатела наивеМи позорг имаго, ако желе да им г б деца у дому родителБСКОМЂ све саме добре примере виде , и добра, па онда и срећна и благополучна постану. Изђ евега овога лако е погодчти, у каквомг отношен1го стои школа према воспитавагоћемт, упливу нородице. УчителБ треба да зна одг какве е велике важности упли†таи, и да немБ1Сли, да цЂло воспитате одђ н$га и одђ шноле еамо зависи. Ова 6б1 мб1сао особито тамо шкодлвиза бБиа, гдђ родителви држе, да су они дужности своти задоста учинили, ако дЂцу у школу шалго, а сами се о воспитанш свое дБце ни наиманЂ несгараго, него 1оштђ рђавимт. прим ^ромЂ дЂцу развраћаго и на зло наводе. (Пордужиће се.)

Светми Отацт, Николаи. СветБш Отацт. Николаи род1о се у малои Аз1и у области Ликји . РодителБи н^гови, побожни и отлични Христјлии, навикли су смна свога изђ малена на добро. Они су га училм Бога познати, и нђму се молити и нЂга свимт. срдцемт. лгобити. Како е то красно бБио