Школски лист

148

нове вЂре ваше, и лица нодражата наидоетоишл. Оне нрекраене библичне повђсти, што намЂ е учителв у школи нриповедјо, чудееа и притче изђ светога еванђелхн, рођенЋ, крштенЂ, нреображен-ћ, распет1е воскресеше и вознесен1е спасител-ђво излазе намЂ предт. очи, а то да е већу живостб и утисакЂ онои повЂсти кого смо елушали и онои науци, кон се изђ те новЂсти изводи. Притомг дЂте е и у цркви радећи члан 'б обштине. Оно ее облачи, носи евећу нредт. свештеникомЂ, носи рипиде, крстЂ, барнке; отвара мале двери; додае евештенику кпБигу и кадшницу, чита трнсветое и апостолђ, и пое у цркви. Све е то тако уредила наша правоелана црква и унотребила на воепиташе срдца и душе евое млађане дћчице. Све те красне обичаз примили смо мб 1 одб своихб по 6 ожнб 1 хђ предака'. Само бгл требало на те лћпе облчае и на нбихово право значен^ већма пазити, иа х:тети и умети ихђ тако употребити да ее средствомЂ нби дЂца доиста воснитаваго. Нека нитко немБ1Сли , да се црква само о томе стара , како ће дЂцу за небо, а не и за землго воепитати. На свакш е начииЂ главна цћЛЂ црковнога воспитатд приводити в!;рне кђ вЂчноме спасен1Н) и блаженству; али црква приводећи човЂка к' вЂчноме спасен!го, тбшђ самБ1МЂ приводи га к' земалБекои срећи н-ћговои. ЗарЂ она заповЂетБ бож1н: „ШестЂ дана ради и поради у те дана све свое послове, а седмБШ даиЂ Богу на славу одночини" не налаже намЂ трудолгоб1е, уредностБ у свакоме послу нашемЂ ? ЗарЂ честно супружество, благонрав1е, цЂломудр1е, справедлБИвостБ према личноети и иманго ближнћга, нису главна условјн дружевнога живота, обштинскога благостанн и свакогЂ напредка? А сваколика условш та ееу одђ цркве бож^е освећена, и чине н!зне наиглавние заповЂети.