Школски лист

149

Изђ предреченога асно севидида се и само земалћско благостан^ нимимт. другиЈп> неможе тако подномоћи, као точнимђ и свесрднммг исиуннванЂмт, онбтхђ 8анов4д1и, кое намт. е Богђ преко свете наше цркве дао. ГдЂ лшди у Бога в$рук>, па у слоги и лгобави живе, тамо цвета земл4д$л1е, напредуе радиностг и наука, едномг р^чћо, тамо постои земалвско благостан1; или раи земнми; напротивг, гд^ се лмди Бога небое; цркву и црквене служителЂ презиру; д^цу свош на добро неупућут, и заповЂди Бож1е неиспуннваго: тамоеклетваи пропастг престолЂ своипоставила. У свакои доброуређенои држави школе, а особито народне школе стое подг управомт. или барт, подт. контроломЂ духовне власти, кон се о моралномг владанго учителн' и ученика' и о успЂху и знанго нбиховомђ у струци благочест1н старати има. Свакчи учителБ, коме напредакт. воспитан1н, и срећа пов1зрене му дЂчице на срдцу лежи, дужант. е припознати аукторитетт. цркве, и важноетг црквенога уплива у школи. Онг треба да рЂчма и д^ломт. засведочи да е црковант, и побожант. човЂкђ ; цЂло предаванћ нФгово треба да е задахнуто духомт. исгинога благочест1л, и онт. се нигда несм^ задоволвити са добрммт. усггбхомт. свога ученика, ако владанЂ овога н1е добро. При предаванго науке Хританске и толкованго св. Еванђел1а, о испов-ћди, и светомт. причешћу, на лит1и, о погребу, и при свакои другои црквенои свечаности строго е онт> дужант. пазити да се д$ца смерно, озбилвно и побожно владаго исправлаго и казне1ћи како несташне и раскалашне, тако исто и иритворне ученике. Наибол^ средство к' постиженго Христјанскогт. воспитан1п естБ добарт. примФрг одт. стране учителн и свештеника, кои 6 б 1 требало да свуда и свагда у слоги и лгобави живе, и да своимђ добрвшт. примЂромт. омладини и ц$лои обштини предходе.