Школски лист

174

штеднн, кадБ нема чега. Доцна е штеднл на дну; онда е и наиманЂ и наигоре оетало. У радише свега више, у штедише хоште више. Капла по каплп, ето Морача; длака по длака, ето белнча; зрно по зрно, ето погача. Ко не купи мрвице, не ће стећи пунице.^ ЗанашЂ. Запатг е знатант.. Никакавт, капигалг не може бити болЂ уложенЂ, него у добро изученг занатт.. Занатг е наилЂпше насл-ћдетво. Занатт, е наивећји приход. Занатт. е наиболБ1и лебацг. Занатт, е свакидашнБШ добигакг. Занатг е наисигурние иманЂ. Са занатомг ћешг далЂ отићи, него ст. пунимт, товаромБ блага. Занату е савт. светт. отворенг, и само ћешг га са занатомт. и наиевтин1в и наикористние проћи и кадЂ се дома вратишБ, свое усрећити. Не стиди се длкле свога заната, него своиски приони и испеци га А нема тога заната, кои свогт. вештака не зарани и не обогати, само ако оваи оће. Али немои дч свого гл;1ву разбилшт, ст. више заната, ни да младоети свое на нби траћишт., него научи еданг, али валлно, и ради га живо. Упамти шта пословица учи: Кадт. се чега човект. нривати, онога нека се и држи. Ко тражи иреко леба погаче, жели и ирое. Ко тражи веће, изгуби и оно изђ вреће. Ко занате мена, и часг еданЂ част. други радо започинЂ, таи не жели свого срећу; таи е тумарало и премизгивало; таи е млаконл и туннло. Кои ни мрве снаге нема; кои е нико и нишга, и таи ће — само пази — кои част. иоетати проснкомг, Млоги занати покваре наиболЂгт., маистора. Сзаки занатт. и сваки носао оће свогг вештака да има. Ко млоге занате тера, ние ни едноме вештг. Петг занага — десетЂ неволн, — сачуваи те Боже тога зла!