Школски лист

169

то е онб доиста чишо е' наивећомг лгобави са нечувенвшЂ пожртвованФмЂ и одрицаи-ћмЂ еебе самога. Све свое доходке троипо е он'Б на благотворне ц11ли, а самт> се задоволнвао простомг раномг, простммг одЂломђ и нростБштј намештаемЂ дома свога. Одђ онога дана кадт» е на пресТолг иатргаршеск1и ступ1о , шилао е св. 1оант> слуге свое често но свима краевима града гд1з сиротинл живлше, и призивао у дворт. свои ниште и убоге, старе и непке, елене и сакате кои немогаху себе лебомБ ранити. Брои сиромаха' кое он-б надгледаше и за кое се стараше узлаз1о е много пута на 75000 душа. По себи се разуме да СветителБ не бМ у станш 6 б1о све те сиромћхе самт> своимг трошкомг ранити и издршавати, али е примЂрг н$говђ учин1о, да су се многи засушени кладенци водомг милосрд1а испунили. Многи богатирци видећи шта ради ПатрхархЂ доношаху му силнбш новацЂ е' молоомђ да га онђ употреби на користт> сиротин-ћ. И тако што е СветителБ сиромахе већма угледао , то е све ввине средства добБ1но , да може с' нБима но желћи срдца свогђ д1>ла милости т^лесне чинити сл^пима, кластима и изнемоглима. бдномт, опомену га служителви да се ум^ри у деленн) милостинЂ; ерт. ће се иначе изворг доброчинства скоро изцргшти морати, а светБШ имт, одговори: И кадт> 6 бг сви лмди милостинЂ потребовали н 6 бг опетЂ изнашао средства да свима помогнемЂ; ерт> е сокровиште Бож1е милости неизцрпимо. Н слЂдуемт, нагону срдца свога, и подпуно саМБ ув1зренг да ће свати, кои с4е, обилно и пожнЂти. н ^к1и чов Ђ кђ коме е св. 1оаннЂ у нужди номогао припадне му к' ногама благодарећи на учин1Јнои милости. СветителБ, кои одг лтдш никакве хвале траЖ10 ше пресћче му бесћду овб 1 мђ р1>чма : Драпи брате! Нашто толика хвала за мало добра , кое саш,