Школски лист

/"59

тавити могли. бданпутг рекне мужг жени: ЈКено! добро 6и 6Б1ЛО да ми новце наше на еигурно мЂето у залмт. дамо, ерг ће се кодт. наст> у ковчегу стоећи лако нотрошити. Жена му одговори: Кад еи рад новце у занмт. дати, подаи ихт. Богу хриетннскому. Мужг саизволи на то, само рекне: „Покажи ми гдћ е таи христннски Богг, да му новде однесемо и да видимо есул' на сигурномт. м^сту." Ув^рент. буди — одговори жена да ћети христннски Богг новце добро сачувати и с' лихвомт, иовратити. Она одведе мужа у цркву, и покаже му прос1нке, кои у притвору н « дђ врата сеђаху. па му рекне: Подаи новце овб1м ;: па ће их одт. нби Богђ христннскш нримити; ерг су они нЂгови лшди. Мужг учини као што му е жена рекла, и они се кући поврате. После три мЂсеца нестане имт» ране, и муж рекне жени: Дед' да иштемо одђ Бога хрисгннскога, не 6 б 1 Л * намг штогодх одг дуга вратјо, да купимо леба и да се заранимо. Жена на то одговори: Иди у цркву, па стани на оно исто мћсто, гдЂ си новце сиромнсима п0дђл10 па ће ти Богђ дати онолико, к^лико намг треба. — Мужт. оде у цркву, прође по нбои чакт. до олтара, изчекушћи да му Богђ даде новаца, алг ненађе никогђ другогг осимђ онб1Х прос1ака, кои и садЂ на свомђ обичномг мћсту сЂђаху. Размишлнвахоћи тако одђ когђ ће проспп;а новаца иекати погледа случаино на мермерну плочу, кон на землБИ бнше, и гле, опази на нбои едаиЂ сребрннкг. Хвтро се сагне, подигне га отиде кући и рекне жени: Н 6 бшхђ у вашои цркви, али нигдЂ нисамЂ могао спазити вашега Бога, нити самБ одђ нЂга шта добио; него самБ само оваи новацЂ нашао башЂ на ономђ мЂсту, на комђ самБ пре три мЂсеца просјнцима онбгхђ 50 сребрннка нодЂ.110. Жена му весело прихвати рђчБ. Тм мислишђ да си новзцђ случаино нашао, а н в^руемг.