Школски лист

61

могу, една речт, и свршио си." — Знамт. — одговори вла^ика •— и опетЂ немогу но гвоти волби учинити; допусти ми само вдно пиганв: бдан-в одђ твои верни слугу иадне неприателБма у шаке, и они га стану гонити, да се одрече тсбе, и неверник-Б и издаица да буде, на зато, што онђ не},е тебе да изда, нритисну га и сдеру му алвине с' леђа, и срамотно га одт. себе отераго; — кажи нећеш ли му ги, кад ти се врати, лепшу алвину дати него нре, и претрплЂну срамоту с' чести вратити и наградити." — „Дакако да ћу, одговори царг; — алг на што таи говорЂ, и где е таи случаи?" — Онда владика рекне:" И мое е тело трошна алвина само, па можеш -б е с' мене свући, алг имамЂ господа мога, кои ће ми леншу алвину даги; па зарт. да н ову трошну алвину чувамт., а веру да ногазимт., не, никад-в !" — На то рекне царЂ „иди, праштам ти све" Нутникт,. У едномт. градцу — комђ се данасв ни камена незна живлпше еданг врло богатт. господар-в, кои мало сиротинви добра чинлше, алЂ силне новце трошаше на украшенЂ градца. бдно вече дође му путник-в неки и замоли га да му конака даде, али оваи га гордо и срдито одбио говорећи: „ние ово крчма." На то му путникЂ рекне: „а ви ми допустите само три питанл: ко е пре васЂ у овомђ градцу био ?" „Мои отацЂ." — „А пре нЂга?" — „НЉговђ отацЂ мои дед." — „А ко ће после васЂ?" — „Ако да Богђ мои синђ ." Дакле кадЂ сваки само неко кратко врема у нЂму живити има, па онда га другимЂ уступити мора, да шта сте ви у нЂму него гостг., и градацт. е вашЂ доиста гостилникђ ; на нетрошите се толико на украшенЂ само, пропашће и нестаће га и као васЂ, кои то кратко време у нИму бити имате; него чините сиротинви добра, пакЂ ће те у небу себи градацЂ сградити." Господара ове речи лко трону, онђ задржи путника на конаку и постаде одђ то гоба милосрданЂ према свакомЂ беднику.