Школски лист

85

тан* изнађено. Чиит, дакле дћца у школу алђу, одма имт, треба наиглавнје библичне иуииовђдке, држећи се историчногг реда, ириповћдати, а нечекати на то докђ науче чигати. Слушан^ и прииоведан® есу д^ч1е н;шми.пе забаве. Тв1мг ће се д^ци школа омилкти и земнбшт. раемг учинити; тмм в ће се д^ца многоме добру привикнути; ТБ1МЂ ће ваивмше и наилакше науку вЂре изучити и за правило живота узети го ; тбшх ће напоследку лакостЂ и способностг к' изученш другихг предмета задобБ1ти. С пунБШЂ правомБ дакле радовати се можемо, што е одређено да ее наиглавнхе библичне приновђдке већ 'б у првомг основномђ разреду уч! 3 ; да се те у другомг разреду обширнје лриповЂде, а V трећемЂ да се цеа старвш и новБшзавЂтг -- у колико е за д^цу нуждно — изучи. НаученЂ библдччадхљ нрипов1јдака а с' тб1мђ и науке хритлнске снажно се подпомнже лЂ пбшђ иконама. К од б наеђ 6 бг учите 1 б могао еваке суботе после вечернл д^цууцркви задржати па имђ ту показати икону ирестолну ил' целиваћу, кон представлл оно што су дЂца те недолЂ у школи слушала, ил' онаи праздникЂ кои око тога времена снада. Наше старе манастирске цркве пуне суна зидовима-измоловавБ1хт> догађча изт> старогг завЂта, и изображенхн одђ еванђелскихт. притчш. Требало 6 бт по момђ мн Ђ нјго да ее од-б стране духовне власти врепоручи нашим 'б црквенБшг обштинама, да свака коа може, сву цркву тако измоловати даде; тако е и у другимЂ предЋлима православГн обичаи. Обште е припознато и наиглавше правило, коп. се учите .1б има држати: „Ириправи се за свако предаванТз !" Тог' иразила особито строго дужаит. ее учитслб у погледу на предаванЂ науке хркст1анске држати. И пошто ее наипре савЂстно свако готро за предаванЋ пр1уготов1о, добро е шштђ да онђ самЂ себе загњт : Зашто и нашто ћу н садЂ дфци приповЂдку ка-