Школски лист

131

остао е и у грЂшномљ човЂку. Само е подобје богте чов Ђ кђ изгубјо. И то е узрокт. што се међу самммт. нзмчнидима налази мудраца, коихђ мнЂт« наблизо стое са в^чнбшб божшмг истинама. ОслабленЉ обргза божЈегЂ у човЂку иоказуе се у моћи познаваин. Падшји човФкт, ше могао другч1е гледати Бога, него као кроз г б неко тавно стакло н као крозг мутно зрдало. Миелећи лшди да су мудри, нолудише, и применуше слгву боЖ1ш образима лгодскима и животинБСкима : одт, куда постаде идолопоклонство. И волн човеч1н падеН1емг ослаби. Ниже наклоности у супротЂ се ставише вишима. П лотб заратова на духт>. Па и сама природа подивн. ТрнЂ и коро†узрасте по землви. —■ 0 колику е б1 }ду грћхомг чов Ђ кђ себи причин1о! V. Ио ! ј нечисгога и скрнавога, ништа чисто вкшта свето ироизићи неможе. ГрЂшноетв првога чов1зка ирешла е и на нЂгово потомство. Што е АдамЂ изгуб1о, то смс и мб1 с' нбимт. изгубили. ГрЂшноств Љгове природе распрострла се на све нотомке н1Јгове ; у гр^шности тои естБ коренг нашахг грћхова. Првобмтнбш грбхт. естБ нешто с' нами рођено, и мб1 га се нисмо кадри сво10М 'Б снагомт, отрести, нег) налБ е нужданг СпасителБ, избавителв одт> тога грЂха. Овога Спасителн, кога е В огђ 10 штт> прввшг лшдма одма иосле иадеша нбиховоп. обећао, очениваху вмше тмсућа година потомци Адамови. За спасен1ем7, чезнуло е и нанБ слутило у тами незнанн и потопу страстш чамеће чов^чество. Цео старћш завЂтт. сматратп се мора, као едно велико ненрекидно пророчество н; новми зав-ћтг, као живбш изразг чезн^ за спасителЂмт.. Али чезна та н1е кодђ св 1 го народа и у свако време еднака бвиа. Сунце правде небвшше се 10штг попвило на мБК'леном'Б истоку, и духг човЂчш пребвшаше #